Cvok... cvokociklizam
Hladna psiha 
Home Turoteka Čekićara GPS Tekstovi Galerija Tr-Fr Ukradeno Radnje Linkovi

     home -> KakoVako -> ova strana


Rezime

"Razumevanje kako hladnoća utiče na funkcionisanje vašeg tela je važno zato što vam omogućava da izvršite neophodne pripreme da biste se suprotstavili efektima hladnoće i da kreirate okruženje u kome čete optimizovati vaše biciklističke performanse."

 

Psihologija hladnoće
Džon Metkalf

Prevod i obrada: Jone
januar 2000.

Džon Metkalf je MTB psiholog (e da, postoji i to :), redovni pisac članaka za MTB magazine i strastan takmičar.
Takođe je predavač iz raznih oblasti sportskih nauka.


Zagrevanje

Svi znamo zašto treba da se zagrejemo: tako smanjujemo mogućnost povreda, pripremamo kardiovaskularni sistem i mentalno se pripremamo za predstojeću aktivnost. Nema ničeg novog u ovome. Ali zagrevanje dodatno obezbeđuje optimalnu temperaturu za hemijske procese respiracije i metabolizma, što opet ima direktan uticaj na našu sposobnost da proizvedemo energiju. Može zvučati kao oksimoron, ali problemi sa fizičkim aktivnostima na hladnoći često mogu biti izazvani pregrevanjem i dehidracijom.

Efikasnost mišića u akciji, kao i kod bilo koje druge mašine, izračunava se kao procenat ulazne energije koja se pretvara u koristan mehanički rad. U najboljem slučaju, naši mišići dostižu efikasnost of 25% pri konverziji hemijske energije iz hrane u mehaničku energiju koju koristimo kada vozimo bicikl. Ostatak se gubi u vidu toplote. To i nije loše, jer omogućava regulaciju toplote u uslovima hladnoće. Problemi se pojavljuju kada smo toplo obučeni i sedimo, a zatim počnemo sa fizičkom aktivnošću. Toplota koja se proizvede kao nusprodukt energetske konverzije ne biva odvedena u dovoljnoj meri, i počinjemo da se pregrevamo.


Još se znojite?

Odgovor organizma na ovo jeste pokušaj oslobađanja viška toplote putem znojenja, što prestavlja mač sa dve oštrice: suočeni smo sa mogućim negativnim posledicama dehidracije, i sa problemom vlažne odeće u hladnoj okolini. Zato je važno masimalno iskoristiti mogućnosti oblačenja u slojevima, dodajući ili uklanjajući sloj odeće kako to situacija nalaže. Gubitak tečnosti u hladnoj okolini uvećava se i zbog pojave vodene pare u respiratornom sistemu, što se pri toplom vremenu ne dešava. Da bi se umanjili ovi problemi uvek se treba odenuti tako da se, kada se počinje sa vožnjom, ima osećaj slabe hladnoće umesto utoplljenosti (*).Takođe je potrebno da često uzimate tečnost.

(* Ovo je jedno od najčešće pominjanih pravila za vožnju po hladnoći, a može se formulisati i ovako: ako se osećamo prijatno kad sedamo na bicikl - pretoplo smo obučeni, i brzo ćemo početi da se znojimo. Ako nam je hladno toliko da osećamo da bi nam još jedan sloj odeće dobro došao, obučeni smo odgovarajuće - za nekoliko minuta ćemo postići "radnu" temperaturu i biće nam dovoljno toplo a znojenje će biti najmanje moguće za dati nivo fizičke aktivnosti. Prim. Jone)

Ako ste na zimskoj vožnji tokom koje želite da pravite pauze za odmor, treba da budete svesni uticaja koji će to imati na vaše telo. Čim prestanete sa fizičkom aktivnošću, toplota koju proizvode mišići pada skoro na nivo koji odgovara stanju odmora. Bez dodatnog izvora toplote, prilično brzo ćete početi da osećate hladnoću.


Držanje na tački ključanja

Pre nego što nastavite vožnju, potrebno je da se ponovo zagrejete i pripremite telo za ostatak vožnje. Kao odgovor na hladnoću, vaše telo povećava proizvodnju toplote stavljajući još jednu cepanicu na vatru. Ono to postiže povećavajući metabolizam u fazi odmora. Ova povećana proizvodnja toplote ima i svoju cenu: veći račun za gorivo. Tokom zime potrošićete više kalorija tokom iste vožnje, i treba to da imate na umu kada pakujete žvakalice "za usput".