Kako sa psima?
Prva Srpska Biciklistička Psetonapadno-antiprotivna Internet Strana

tekst: Jone

Evo najpre šta na ovu temu ima da kaže Lexiann E. Grant-Snider - biciklista ali i profesionalni dreser i pisac brojnih članaka o životu i ponašanju pasa (tekst je svojevremeno pokupljen negde na Internetu, izvor nažalost zaboravljen):

Još malo razmatranja iz domaće perspektive...

Zašto nas jure?

Zato što smo im zanimljivi, zato što su im naše patike koje se kreću gore-dole neodoljiv mamac, zato što su gladni i besni na ceo svet, zato što su agresivni kao i gazda, zato što hoće da se igraju i smatraju da smo i mi raspoloženi za igru (da nismo, ne bismo mahali patikama gore-dole), zato što su u čoporu i treba da ostave dobar utisak na vođu...

Pa šta ćemo?

Treba se truditi da predvidimo ponašanje psa. Dok se približavamo, na osnovu njegovog izgleda skoro uvek možemo da zaključimo da li se sprema da pojuri za nama, ili nije zainteresovan:

• 'Oće

Ako smo sa dovoljne daljine utvrdili da se pas sprema za napad, i želimo da zbrišemo: a) možemo da okrenemo bicikl i da odmaglimo u suprotnom pravcu. Pas će tada skoro sigurno pojuriti za nama čak i ako to prethodno nije imao nameru da učini, ali prednost koju smo stekli će biti dovoljna da umaknemo. b) napredni tečaj (za pribrane i sigurne u sebe): ako smo utvrdili da se pas sprema za napad a ne želimo da zbrišemo nego da nastavimo kuda smo naumili, treba da znamo da su nam šanse dobre :) U najvećem broju slučajeva (pogotovo ako se radi o žgoljavim skitnicama ili prosečnim avlijanerima) pas nema nameru da ugrize i neće stvarno doći u kontakt ni sa biciklistom ni sa biciklom. Neće ščepati gumu, trenerku ili pedalu, još manje će se zaplesti u točkove. Zadovoljiće se trčanjem uz bicikl i zato ćemo skoro uvek (ma koliko ovo izgledalo kao slabo primenjiv savet) imati dovoljno vremena da procenimo njegovo dalje ponašanje.

Ali: pre nego što stignemo do psa treba da proverimo put ispred i iza sebe i da se uverimo da imamo dovoljno prostora za izbegavanje kada krene na nas. Dok prilazimo treba lagano da obezbedimo maksimalno moguće bočno rastojanje od njega. Na primer, ako pas stoji na trotoaru, posle pregleda kolovoza ispred i iza sebe treba se pomeriti ulevo koliko je moguće. Ako je situacija takva da nema prostora za manevrisanje (uzan kolovoz, gust saobraćaj) treba sići sa bicikla i proći pored psa držeći bicikl između sebe i njega.

c) Ako nas je pas iznenadio iskačući iza nekog žbuna, ograde, ugla zgrade i slično, u prvom trenutku je najvažnije ostati pribran i zadržati pravac kretanja. Nikako se ne sme reagovati naglim skretanjem ka sredini kolovoza, jer to može loše da se završi u slučaju da neko vozilo nailazi od pozadi - bolje je rizikovati i ujed nego pad pod točkove.

U ovakvoj situaciji nema pristojnih izgleda da se može umaći, i treba prihvatiti izazov - sasvim usporiti bicikl ili ga, ako imamo vremena, potpuno zaustaviti i sići sa njega. Bicikl treba postaviti između sebe i psa.

Ako nemamo vremena za silazak: povici i preteći stav na biciklu će biti dovoljni da zbune prosečnu skitnicu ili prosečno raspoloženog avlijanera, i da ga nateraju da odstupi. Ako smo naleteli na agresivnijeg psa, treba kočiti i istovremeno preneti svu težinu na pedalu sa suprotne strane bicikla. Na taj način, ako procenimo da postoji mogućnost da pas ujede, tokom kočenja (tj. pre nego što smo uspeli da zaustavimo bicikl) možemo nogu na strani sa koje dolazi pas da podignemo visoko i unazad, da je oslonimo na sedište, pa i da je sasvim prebacimo na sigurnu stranu ako bude potrebno. Gornji deo tela treba u odgovarajućem stepenu nagnuti na stranu psa, da bismo održali ravnotežu. (Ovo može izgledati kao akrobatska veština, ali se u suštini radi o položaju koji je svako sigurno bar jednom koristio kada ga je mrzelo da sedne na bicikl. I deca često na sličan način voze bicikle čiji su ramovi suviše veliki da bi mogla da ih uzjašu, a u Vojvodini verovatno ne postoji niko ko nije u stanju da vozi ovako :)

• Neće

Ako smo procenili da pas nije agresivan, dok prolazimo pored njega treba ga ipak držati na oku. I kad prođemo dobro je osvrnuti se još jednom (ili pogledati u retrovizor koji i ovde dobro dođe): psi ponekad upravo tada odluče da smo dobar medijum za zahebanciju, ili upravo tada odluče da sa nama krenu u jednu sasvim prijateljsku šetnju. No i ta prijateljska šetnja se svejedno može loše završiti ako nas iznenadi i uplaši iznenadna pojava dlakavog klupčeta (pas u ovom slučaju ne laje, i iznenađenje može biti potpuno).

Ako smo bili lenji i nismo pogledali unazad a začujemo iza leđa povike: "Fifi (Pepi, Mazo, Cuco...), vraćaj se ovamo!", eto upozorenja da za nama trči neka kuca. Ako je ime "Reks", "Cezar", "Vučko" i slično, onda se već treba zabrinuti. "Ubico, fuj to!" već znači da smo u dubokom čabru.

Sredstva ABH zaštite

• ako ste sišli sa bicikla, saginjanje i pokret kojim kao da uzimate kamen u ruku, nateraće većinu pasa da odstupe;

• prskanje vodom iz bidona je stari trik biciklista, i mada može izgledati neubedljivo vrlo je efikasan - naš partijski drug Peđa Supurović preporučuje ga od sveg srca;

• u inostranstvu mogu da se nabave posebne pištaljke koje daju za čoveka nečujan, ali za pse toliko neprijatan i frustrirajući zvuk da se smatraju vrlo efikasnom odbranom (u izveštajima o primeni se najčešće kaže da je pas "ostao zablenut i paralisan".)

• ljuti sprej koji deluje na oči i tako onesposobljuje psa. Loše osobine - da li će biti vremena da ga izvučete kada zatreba? (Neki sprejovi se prodaju sa specijalnim nosačem za volan bicikla, tako da uvek budu pri ruci). Zatim, kada je pas dovoljno blizu da bi sprej mogao da se upotrebi, pitanje je da li je još uvek dovoljno daleko da bi sprej stigao da deluje. I na kraju, posle upotrebe spreja pas trpi jake bolove, i ako se desi da u panici upotrebite sprej bez pravog razloga a u blizini se zadesi i vlasnik, to može da ispadne gore nego bliski susret sa psom.

• i na kraju, dobra preventiva u kraju kojim često prolazite jeste da se upoznate sa lokalnom bandom, i da pokušate da od neprijatelja napravite prijatelje. Ako se pak ne radi o lutalicama nego o agresivnim psima čije vlasnike poznajete, utoliko bolje: dajte vlasniku neki kolač, počešite ga iza uha i pomazite po glavi i vratu.

Ako imate nešto da dodate na ovu temu, ako želite nešto da dopunite ili ispravite - izvolite.
Ukoliko je vaše iskustvo zanimljivo ili korisno, na ovoj strani će se naći mesta za njega - evo baš ovde dole.

Iskustva...


Dušan Starčević - Starča:

Video sam u Rose katalogu (jedan od najvećih nemačkih distributera biciklova i opreme) posebne sprejeve verovatno na bazi bibera, ili nekih oblika suzavaca, poput onih koje nose dame u tašnicama protiv nasrtljivaca i koji dolaze u paketu sa čičak trakom kojom se pričvršćuju za ram bicikla. Takođe postoje i sirenice specijalno napravljene za teranje pasa i cena im je verovali ili ne 30 Evra... Jedna od tih spravica se zove Dogchaser, i evo prenosim reklamu za njega - ova spravica je malih dimenzija tako da staje u džep:

Ali ostaje pitanje... šta sa gluvim psima???

*

Sara (Izrael):

Kerovi ne jure ni bicikl ni biciklistu. Oni jure samo pokret. Dakle ako se približe isuviše, stanite i oni će polako otići. Ukoliko su extra agresivni vodite računa da ste uvek okrenuti ka njima dok stojite. Samo će dobro dresiran ker napasti čoveka spreda. Ne treba vam ni voda ni pljuvanje. Jednostavno će ih nesto drugo zainteresovati i oni će otići.

*

> Kerovi ne jure ni bicikl ni biciklistu.Oni jure samo pokret.
> Dakle ako se približe isuviše, stanite i oni će polako otići.

Ovo je dobra taktika. Mada, jednom sam imao prilike da "vođa" kerova naleti pravo na moj prednji točak, te sam, izgubivši ravnotežu vrlo brzo pao, i taj pad ih je prestravio tako da su svi do jednog pobegli... A valjda se i vođa povredio pa je ovima svojima dao znak da susret sa biciklom - boli ... :-)

Danil Maljoković

*

> Kerovi ne jure ni bicikl ni biciklistu.Oni jure samo pokret.
> Dakle ako se približe isuviše, stanite i oni će polako otići.

Pa da, tako sam i ja mislila sve dok mi se jednog dana nije našla na putu jedna simpatična kuca (u sred bela dana i gomile ljudi), ja usporila malo da prođe, skoro da sam stala, a ona CAP! za nogu 2 puta. Sva sreća pa su stradale samo nogavice...

Jadranka Ilić

*

Ne slažem se sa procenom da avlijaneri ne maltretiraju bicikliste iz zabave - oni to isključivo zbog toga i rade.

SashaV

*

Mislim da je cela fora ustvari to što psi mrze točak, tu đavolju tvorevinu koja se neprestano okreće. Pošto jure za svačim što ima točak, bilo biciklista ili automobil. Mada mislim da ima fore i u tome da ako ih se osoba više plaši, ili počne brže da pedalira, oni više pojačavaju 'napad'.

Ali, ima leka i za to! Ne trebaju vam nikakvi uređaji ili slično. Jednostavno se okrenite za 180 stepeni i počnite kontranapad na dotičnog, odnosno pojurite vi njega biciklom. Meni ovo uvek upali, kada im pokažete da ste superiorniji oni uhvate džadu! Onda vas za trenutak premeravaju sa bezbedne distance, i samo najtvrdoglaviji i najdrčniji od njih pokušavaju ponovo kada im okrenete leđa i nastavite da pedalirate, ali ponovite stvar još jednom i garantovano odustaju!

Igor Ralić

*

Mislim da postoji cca 0,5 do 1% ludih pasa (kao i ljudi), kod kojih pravila ne važe. Srećom takve nisam često sretao, a i one koje sam sreo nije interesovalo ujedanje. Iako ih je malo, treba biti svestan i ove mogućnosti kada se procenjuje agresivnost psa.

Ostali saveti su uglavnom dobri, i vecinu sam uspesno primenio, tako da još nijednom nisam ujeden. Mirno ponašanje, autoritativan glas i pogled u stranu su u 99% susreta rešili problem.

Ali onaj savet, bežanje od psa, nije dobar. Mozda uspeva kada je u pitanju avlijaner, pa izađete iz podrucja koje on smatra za svoju teritoriju, ali kod lutalica koje love nemate šansi.

Evo ga i moj dozivljaj, u kome sam besplatno odmerio brzinu sa psima.

Vozio sam mirno bicikl po ravnom i širokom trotoaru, na Novom Beogradu, kada sam naišao na taksi koji je iz nekog razloga stajao uz ivičnjak. Okružila su ga četiri psa i besno lajala. Psi divljaci ne vole automobile? Pretpostavio sam šta će da se dogodi, pa sam pritisao na pedale iz sve snage, e da probam koliko su psi brzi. Isterao sam oko 35 km/h, najmanje, kada je pored mene projurio taksi praćen psima. Psi su trčali bar 50 km/h. Taksi je povećao brzinu i otišao, psi su stali a ja sam otišao svojim putem. Sreća pa nisu jurili mene .

Osim agresivnih pasa, ulicama Beograda, a pretpostavljam i drugih gradova, kreće se mnogo više agresivnih vozača. Ako bi se pogledale neke statistike, mislim da bi se našlo da je od automobila nastradalo mnogo više biciklista nego od pasa.

Postoje li i za ovu opasnost neka pravila ponašanja? Kako smiriti besnog vozača? Možda ima neki sprej? Kako mu skrenuti paznju da ste i vi živo bice, a ne vazduh... itd.

Možda bi koristilo da se otvori strana sa lepim i ružnim dozivljajima sa vozačima, pa onda tu stranu povremeno da objave neke novine, pa da je vozače sramota ili da se ponose što im je ime (registracija) izašlo u novinama.

Branko