KAMPOVANJE
Za kraći boravak na jednom
mestu (prenoćište, odmor od 2-3 dana) uređuje se bivak,
a za duži boravak logor ili kamp. U oba slučaja se primenjuju
isti higijenski principi, ali se kod logorovanja koriste
trajnije i složenije improvizacije koje se ovde neće razmatrati.
Mada na prvi pogled može
da izgleda lako, izabrati odgovarajuće mesto za kampovanje
zna biti veliki problem. Mesto za postavljanje šatora
mora biti suvo, ocedno, blago nagnuto, zaštićeno od vetra,
da ima drveća ili da je pored šume, udaljeno 2-3km od
močvara. Poželjno je da se u blizini nalazi voda (reka,
jezero, izvor…). U planinskim predelima mora se voditi
računa o odronjavanju stena, snežnih lavina i vejavica.
Takođe Izbegavajte kamenito tle, mesta sa gustom vegetacijom,
i mesta gde ima poljskih glodara.
Kako prepoznati tle? Leti
na njemu raste trava bledo zelene boje. Zemlja je suva
i delimično ispucala po površini dok su njeni donji delovi
čvsti. Nema tragova mahovine između busenja i trave.
Ukoliko ima vlage i vode,
trava je bujna i ima jarko zelenu boju. Ima i mnogo mahovine
među busenjem i na podnožju drveća. Ukoliko morate na
ovakvom mestu postaviti šator, dobro je ispod šatora postaviti
plastičnu foliju (najlon) kao izolaciju, ali ipak izbegavajte
mesta pored samih reka i potoka. Čak i najmanji potočić
za vreme velikih kiša prerasta u bujicu koja može biti
jako opasna. Izbegavajte zemljište okruženo brdašcima
i peskovito tle.
Vetar koji u sparnim danima
prijatno osvežava, može se očas pretvoriti u ljutog neprijatelja.
Kada se to dogodi šatori su u opasnosti. Šator postavite
tako da bude svojom najmanjom površinom okrenut pravcu
iz kojeg vetar duva, a ulaz šatora naravno na suprotnu
stranu. Lako ćete po okolini prepoznati pravac iz koga
vetar najčešće duva: treba pogledati u travu, oblik drveća
i na koju je stranu nagnuto, izgled peska i gde se skuplja.
Šator je najbolje postaviti
na ivici šume (nikada u šumi). Treba znati da posle kiše
u šumi još satima kaplje voda, a jak vetar često lomi
grane drveća. I nikada ispod usamljenog drveta - jer su
česta meta gromova.
Insekti i druge životinjice
su čest problem kamperima. Najčešće su to komarci, mravi,
krtice, miševi i zmije. Protiv insekata se jednostavno
možete braniti odgovarajućom kremom, mrežom, ili biljkom
(ispod orahovog lišća se ne skupljaju ni komarci ni mušice!)
a krtice ćete izbeći ako izbegavate krtičnjake (mesta
gde je puno brdašca isitnjene zemlje). Miševi su dosadni
i šire zaraze a nalaze se u blizini jama i baruština.
Od zmija ćete se lako braniti dimom tj. logorskom vatrom
i ako ne ostavljate otpatke hrane u blizini šatora (naročito
otpatke mlečnih proizvoda).
 Samo
postavljanje šatora nije nimalo komplikovano, naročito
ako je to šator za 2-3 osobe. Šator uvek dobro zategnite
(zbog vetra ili kiše) i iskopajte kanaliće oko šatora
(po potrebi). Ispod šatora postavite najlon radi bolje
izolacije ili ga pak stavite preko šatora kao duplu zaštitu.
Šator vam sigurno neće prokišnjavati a i neće se unutar
šatora pojaviti kondenzacija zbog stvorenog međuprostora.
Ukoliko vam nedostane kočića, možete se poslužiti kamenjem
ili ih od grana drveća napravite sami.
Ukoliko pak nemate šator,
možete i sami napraviti odgovarajući zaklon. Za to možete
koristiti već postojeće kolibe, nadstrešnice, igloe, zemunice,
pećine itd. Ako toga nema možete sami napraviti improvizovanu
kolibu od pruća, granja i lišća. Uz pomoć noža ili sekirice
se za sat vremena možete napraviti odgovarajući zaklon.
Slike govore dovoljno…
Da bismo napravili kućicu
ili da bismo jednostavno nešto vezali i osigurali potrebno
je znati i kako to uraditi. Evo nekoliko najčešće korišćenih
čvorova koji vam mogu biti od velike pomoći:
<- nazad
• sadržaj
• dalje
->
|
