Jedno zanimljivo rešenje masovnog transporta u gradovima

Preuzeto sa www.biketrans.com/info.html
Prevod i obrada: Jone

Cilj

Transport ljudi i tereta u gradovima obavljati biciklima i drugim vozilima na ljudski pogon, uz brzine koje bi bile znatno veće nego što su prosečne gradske brzine tramvaja, autobusa i drugih motornih vozila, a uz samo delić uobičajenih cena po kilometru puta.

Razrada

"TG2000" bi za stanovnike gradova bio najbrži, najefikasniji i najjeftiniji komercijalni transportni sistem, o ekologiji i prostoru na ulicama da se i ne govori. Ovaj sistem bi bio veoma isplativ i njegovim vlasnicima - firma tvrdi da bi on obezbedio zaradu već i radeći sa samo 12% kapaciteta.

Tehnologija

Potrebno povećanje efikasnosti bicikla bi se ostvarilo obezbeđenjem uslova pod kojima prosečan biciklista može da udobno i bez napora vozi prosečnom brzinom od 40km/h. Na ovaj način bicikl bi u svakom pogledu postao najefikasnije prevozno/transportno sredstvo u gradu.

Kako bre?

Sistem TG2000 čini mreža providnih tunela širokih 7.62m i visokih 3.96m. Kroz sredinu svakog tunela ide podeoni zid sa čije svake strane se nalazi po jedna saobraćajna traka široka 3.65m.

Čudna mi čuda... gde je tu caka?

Caka: struja vazduha koja se kreće duž traka u tunelima, u istom smeru u kome biciklisti voze. Ta struja eliminiše najveći otpor koji bicikisti moraju da savladaju kada iole brzo pokreću svoja pedarala - a to je otpor vazduha. Otpor vazduha se povećava sa kvadratom brzine kretanja bicikla, tako da pri brzinama većim od 33.86km/h dostiže čitavih 90% ukupnog otpora kretanju. (Dakle dok hukćete pri toj brzini, trošite samo 10% snage na obrtanje pedala i huktanje, a sve ostalo ode bukvalno "u vetar").

Biciklisti bi u tunelima TG-a bili u prilici da voze brzinom od 10km/h uz istu količinu energije koju na otvorenom troše da bi vozili brzinom od 1km/h, pa bi brzine od 40 i više km/h bile postizane kao od šale.

Dodatni komfor: tuneli bi bili klimatizovani, a vazduh bi bio prečišćavan pre nego što bude ubačen u njih. Struju vazduha bi stvarali agregati pokretani električnim motorima snage 150KS. Agregati bi bili postavljeni iznad, ispod ili uzduž tunela, a vazduh bi potiskivali unutra kroz posebne "škrge". Sistemima TG2000 bi se upravljalo automatski.

Zbog male težine vozila u tunelima, noseće konstrukcije bi mogle da budu vrlo lake i stoga jeftine. Tuneli bi bili građeni na stubovima, iznad postojećih auto-puteva, železničkih šina, otvorenih delova metroa...

Putnici bi koristili jedno isto prevozno sredstvo da dođu do sistema, da putuju kroz njega, i da po izlasku stignu na svoje odredište. Oni bez bicikala bi mogli da ih iznajme na ulaznim stanicama, a vraćali bi ih na izlasku iz sistema. Za one koje bi mrzelo da voze čak i pod ovim
uslovima, postojali bi taksiji - naravno na ljudski pogon.