Događaji   
 

      home -> ova strana


Biciklistički karavan Pariz-Peking prošao kroz Srbiju

Tekst i fotografije: Jone
april 2008.


Kako smo se sa putnicima za Peking družili na putu od Batajnice do hotela "Srbija" u Beogradu.
Sjajni doček u Donjem Milanovcu - folklor za goste, autogrami i snovi za domaće klince i klinceze
Šta su drugi imali da dodaju (vaše reakcije)



 

Grupa od preko 100 biciklista uglavnom iz Francuske, ali i iz Švajcarske, Luksemburga, Kanade... krenula je na put od Pariza do Pekinga da bi promovisala olimpijski duh i biciklizam. Na putu dugom pet meseci preći će oko 12000km, kroz dvanest zemalja (Francuska, Nemačka, Austrija, Mađarska, Srbija, Rumunija, Moldavija, Ukrajina, Rusijia, Kazahstan, Kirgistan i Kina), dnevno prelazeći 80 do 120km. Sajt im je na adresi www.parispekinavelo.com (samo na francuskom) a detaljan plan čitave maršrute je ovde. (Hvala Draganu K. iz "Ciklosveta" za link.)

Ovde je blog koji održava Gil de Guglielmi, jedan od učesnika. (Žil je inače interesantna osoba: u Francuskoj vodi MTB školu za hedikepiranu decu - neke detalje o toj školi ćete takođe naći na blogu).

U našu zemlju je karavan ušao 4. aprila iz Mađarske, prošao kroz Novi Sad i Beograd, a zatim preko Požarevca stigao do Golupca. Putnici za Peking su pre dolaska u Golubac posetili i Viminacijum, tvrđavu u Ramu i Srebrno jezero. Zatim su put nastavili duž Dunava i preko Donjeg Milanovca stigli do đerdapske brane, gde su 10. aprila konačno napustili Srbiju, nastavivši kroz Rumuniju kotrljanje ka svom dalekom cilju.

Domaći biciklisti su karavan sačekali i pozdravili u Novom Sadu, Batajnici, Beogradu, Pančevu, Požarevcu i Donjem Milanovcu. Saša Jovičić iz Požarevca pratio ga je dva dana, da bi se organizatorima našao pri ruci... A najkraći rezime boravka karavandžija u Srbiji je njihova fascinacija našom zemljom i ljudima. Ovo je možda već od upotrebe prilično pohabana konstatacija, ali su izjave učesnika ličile jedna na drugu: nigde do sada nisu naišli na sličan doček, na takvu toplinu i ljubaznost. Neki su veoma želeli da naglase i da je slika o Srbiji koju su stekli pedalajući po njoj potpuno različita od onoga što su mogli da zaključe oslajanjući se na medije u svojim zemljama. Drugi su pak isticali da je karavan bio veoma dobra prilika da se Srbija prikaže u lepom svetlu, i da je ona sasvim iskorišćena.

Sve u svemu, domaći biciklisti i svet na ulicama i putevima su, baveći se od srca svojevrsnom diplomatijom na dva točka i na dve noge, napravili (ponovo) bolji posao od "mašnera" u ministarstvu inostranih poslova. Ovde se nažalost ne može zaobići ni žalosna pasivnost i nebriga Turističke organizacije i Biciklističkog saveza Srbije, u kojima niko nije smatrao za potrebno da se pozabavi karavanom. Tako su susreti naših biciklista sa putnicima za Peking i druženje sa njima organizovani "gerilskim" metodima: od usta do usta, telefoniranjem, informisanjem preko mailing lista i web-foruma, ili uz pomoć strana kao što je ova. Sve je to dobro funkcionisalo, ali je loše da među onima koji bi po "službenoj dužnosti" morali da prate ovakve događaje i da na odgovarajući način reaguju na njih, nije bilo nikoga ko bi tako nešto i uradio. Iznenađenje? Naravno da nije, ipak je ovo zemljica Srbija. (Primera radi, Biciklistički savez se u nedelju, kada je karavan iz Novog Sada stigao u Beograd, bavio organizacijom minornog ciklo-krosa na Adi Ciganliji.)


 

• Kako smo sa putnicima za Peking družili na putu od Batajnice do hotela "Srbija" u Beogradu

Karavandžije su vrlo prijatan svet, i raduju se društvu. Bili su oduševljeni zbog toga što su ih sačekali beogradski biciklisti, i rekli su nam da smo prva takva grupa koja je došla da ih pozdravi otkad su krenuli na put. Pred hotelom se još dugo pričalo i čavrljalo o svemu i svačemu, pilo se pivo iz šteka karavana, i razmenivale su se mail adrese - rođena su neka nova poznanstva.


 
(kliknite na slike da ih uvećate)
 
Polazak iz Batajnice - kolona duga skoro 1km.
Brzina kojom se kreću po ravnom putu: 22-25km/h
Drug Spasa među Francuzima.
Da ne bi njega, karavan bi prošao
kroz Bg a da niko ne zna za to.

"Bonjour Serbia!"
Članovi karavana su neumorno pozdravljali prolaznike.

Svi imaju iste bicikle, kacige, odeću...
... i bisage
Bicikli su zanimljivi: skromni MTB-i
(ali kvalitetni) - sa drumskim volanima.
U ovako velikoj grupi
svako ima svoju "registraciju".
Na izlazu iz Batajnice:
le portrait avec venčanica.
Policijska pratnja je učinila da kolona "osvoji" sve ulice kojima je prolazila: Novi Beograd, Brankov most...
... Srpskih vladara...
... i Autokomandu.
Kad bi moglo 'vako svakog dana...
Kraj dnevne vožnje:
Šumice, hotel "Srbija"
Tako to izgleda kad se putuje u velikom stilu: kombiji, kamioni, samo avioni fale. Eh...
Na kamionu je velika mapa sa ucrtanom maršrutom... koja izgleda ubedljivo :)
U donjem delu su zastave svih zemalja kroz koje se prolazi, pa tako i naša.


 

• Sjajni doček u Donjem Milanovcu - folklor za goste, autogrami i snovi za domaće klince i klinceze

Posle onih kritika gore, evo i svetlih tačaka. Vesna Vandić, direktorka Turističke organizacije Majdanpek - Donji Milanovac, je, nakon što sam je obavestio o karavanu i pitao da li bi mogla da organizuje etno-feštu u stilu koji sam već ranije imao zadovoljstvo da upoznam, uradila i više od toga: ekpresno je osmislila večernji hepening za učesnike već u Golupcu, i zejedno sa predsednikom te opštine obezbedila im policijsku pratnju sve do đerdapske brane. A tokom dočeka u Donjem Milanovcu, nastup mlađane folkloraške ekipe je potpuno razoružao goste i učinio da će poslednji dan boravka u našoj zemlji sigurno dugo pamtiti. Spremno je reagovao i GTZ koji je obezbedio propagandni materijal vezan za Dunavsku biciklističku rutu u Srbiji, za hajking & bajking u NP Đerdap, i za generalnu turističku ponudu na našem delu toka Dunava.


 
(kliknite na slike da ih uvećate)
 
Levo i u sredini: biciklistički bataljon u Milanovcu. Desno: na krovovima pratećih vozila (a ima ih ukupno sedam, uključujući i jedno sa hladnjačom za hranu :) su polovni bicikli prikupljeni u Francuskoj. Karavan ih usput poklanja siromašnoj deci i deci ometenoj u razvoju. Šta reći osim - divno.
Neki moderni nomadi...
... i neki moderni mamuti
(foto: Dragan Kostadinović)
A onda su se na sceni pojavili klinci...
... i satrli goste spletom, hm... bajkerskih kola:)
Aparati su su škljocali i škjlocali, poziralo se i poziralo...

Levo: novo zaštitno lice ekspedicije? Desno: Igrači su dobili suvenire, za uspomenu i dugo sećanje. A onda je počelo Veliko Druženje. Uz uzimanje autograma i upisivanje u sveske i spomenare, ili prosto na komade papira i salvete.

Medijum i dimenzije nisu bili bitni, bitno je bilo da se tako sačuvaju svi snovi koji su nastali tog podneva u Donjem Milanovcu. I ko zna, možda će baš ovi snovi jednog dana neke od ovih klinaca i klinceza poslati u neke daleke predele.
Novi heroji, i oči širom uprte u njih.
Ipak se jednom moralo krenuti dalje.
(foto: Dragan Kostadinović)
Jedan od učesnika je slep, ali će do Pekinga stići kao suvozač na ovom tandemu. (foto: Dragan Kostadinović)
Snimatelj na poslu iz snova:
ležiš, a radiš.
Karavan smo ispratili do na kraj
uspona iz Kazana

Levo: deo domaće ciklo-diplomatije - Spasa, Dragan i Krasimir koji je, da bi pozdravio karavan,
biciklom iz Bora došao do nadomak Milanovca, vozio sa grupom do brane, i potom put kući
nastavio preko Kladova. Sve u svemu: 240km za jedan dan, i svakako finiš po mraku.

U sredini i desno: biciklisti iz dalekih zemalja su se na ulazu u Kazan divili jednom od
"top 10" pogleda koje Srbija ima da ponudi. Stranci su posetili ovo mesto... a vi?


Šta su drugi imali da dodaju...

"Video sam slike i tvoje komentare u vezi dočeka karavana u Donjem Milanovcu, i mogu ti reći da sam se obradovao. Vidim da ste se lepo družili, lep doček, svaka čast, ponosan sam na vas i vaš entuzijazam. Jedino mi je žao što nisam mogao da dođem tamo ranije, pa da i ja doživim nešto nesvakidašnje. Ipak srećan sam što sam bar stigao na vreme da vas upoznam i pozdravim zajedno s karavandžijama.

Ja sam ih otpratio do Tekije gde su ostali da se odmaraju dok sam ja morao da nastavim dalje, žureći da me ne uhvati mrak. Međutim nisam uspeo u tome - prvo me je kod Kladova uhvatila kiša, a kod Negotina i mrak. Magla me je dočekala na dvadesetak km od kuće, tako da su uslovi za vožnju bili veoma teški. U Bor i do kuće sam stigao tek u 23:30h.

I na kraju šta da kažem, lepo i nezaboravno je bilo, ali kratko - il' se meni tako čini :) "

Krasimir Dinev, Bor
krasimird65@yahoo.com

***

"Skoro da sam zaplakao od prizora iz Donjeg Milanovca. Ti klinci su bili na vrhu sveta. VELIČANSTVENO!!!"

Vlada Stojanov, Jagodina
stojanov@yubc.net

***

BRAVO za Vesnu Vandić i Turističku organizaciju Donjeg Milanovca, i sve rečeno je na mestu! Turistička organizacija Beograda/Srbije je omašila, verovatno ne slučajno - suviše je bilo evropski i svetski, mora se priznati! A i što reče jedan moj poznanik iz "Glasa Javnosti", u Srbiji je zabranjeno reklamirati zdrav zivot! (Živim u Smederevu pored US STEEL-a pa mi nije smešno.) Ekspedicija je jedinstvena i verovatno se nikada neće ponoviti, vezana je za Olimpijadu. Da tako nešto krene na Olimpijadu biciklima, pa još i prođe kroz Srbiju!

Pratio sam jednu grupu iz karavana od Kovina do Požarevca kao jedini biciklista iz Smedereva, i napravio između ostalog fotografiju sa gospodinom koji učestvuje i vozi, a ima samo jednu nogu!

Takođe sam ovih dana ugostio i momka iz Francuske koji je pošao na put oko sveta. Tekst o njemu je izašao na naslovnoj strani "Politike", biće jedan i u "Glasu Javnosti", a verovatno i prilog na RTS-u ovih dana. Očigledno je da je Dunav biciklistički hit a Smederevo "kapija" tog donjeg, atraktivnijeg dela "Dunavske rute" kroz Srbiju, pa planiram otvaranje biciklističkog kampa na ulazu u grad, u turističkom delu "Jugovo Banja" gde se dosta toga gradi u turističke svrhe. (Privatizacije su zavrsene prošle godine hvala bogu, vlasnicima ništa nije vraćeno, naravno!)

A ovde ćemo morati još da se valjamo u samoizolacionističkom blatu, dok političari ne razvuku "društvenu" imovinu. Nadam se da će posle toga da dođe do otvaranja zemlje (kome bi inače to preprodali!) pa da možemo i mi domaći lakše da se zaputimo negde, biciklom naravno.

Pozdrav svim biciklistima i ciklonautima, i vidimo se uskoro :)

Jovan, Smederevo
jovansdbike@nadlanu.com


Invaliditet nije problem za 12000km dugu vožnju do Pekinga.


"Moj" Francuz na putu oko sveta.