... i kad magla sa onog tajanstvenog mesta na kome se plete, doplovi i posuvrati granicu između spoljašnjeg sveta i misli, nastaje trenutak u kome smo i spolja i iznutra, i tamo i ovde.

A kad magla mine, ko izroni - taj smo, gde izronimo - tu smo. (J)

Kiša u Tandi (J) Dva sata smo na ovom mestu čekali da prestane da pljušti. Srećom, prodavnica je bila otvorena, a mogli smo i da čitamo umrlice.

U kanjonu Vratne smo proveli skoro pola dana uživajući u čaroliji previsa, najviših prirodnih kamenih vratnica u Evropi, te pentrajući se do pećine - isposnice Svetog Nikodima, visoko u litici. U isposnici smo našli sklepanu drvenu konstrukciju koja je uz dosta sreće omogućavala penjanje do otvora druge bočne pećine, pet-šest metara iznad ove u kojoj smo bili. Posle nam je majka Nadežda u manastiru Vratna objasnila da je to znak da u isposnici neko traga za zlatom (popularan hobi u istočnoj Srbiji).

Levo: Nadomak manastira Vratna (J) Iznad šume se vidi početni deo kanjona Vratne. Desno: Kraljevstvo muflona (L) Pogled sa prvog previsa na put kojim smo došli. Tanka nit makadama povezuje skute Miroča ogrnute bogatim krznom šume sa livadama i sa kršem na početku kanjona. U težištu ovog pejzaža usidren je manastir Vratna. On je smiraj vijuganju puta, ušće miročkim šumama, nežna a jaka brana stenama koje bi da poplave pitomu dolinu.

U manastiru žive dve monahinje i jedna devojčica. Mlada žena, za koju sam po povratku u Beograd čuo da potiče iz bogate ali i izuzetno religiozne porodice, izabrala je povlačenje iz svetovnog života, no nisam mogao a da ne razmišljam o tome koliko na ovom usamljenom mestu njenoj petogodišnjoj ćerkici može nedostajati društvo vršnjaka. Malecka je bila željna novih lica pa smo se brzo sprijateljili, posebno kad smo uzeli da popravljamo gumu na njenom minijaturnom biciklu. Na odlasku su nas ona i njena majka ispratili do manastirske kapije. Rekao bih da sam u tom ispraćanju kod monahinje video, njoj možda još uvek nejasni i neisplivali, nemušti ali uporni, žal za spoljašnjim svetom. Možda su tada samo bili dokidani neki od preostalih konaca na štepovima prošlosti i neumirene mladosti, no odnekud se osećalo da se pre radi o konopcima te da ona, iako ih nije svesna, i pored želje da ispuni dužnost koju su od nje može biti očekivali drugi, ipak ne pripada manastirskim zidovima i da je ćerkica vuče od njih još dalje, kroz onu kapiju. Zanima me njena dalja sudbina; nešto mi govori da u manastiru neće ostati.

Na livadama ispred manastira smo se divili muflonima kojima smo lako uspevali da se primaknemo na pedesetak metara. Mogli smo potom da ih vidimo i u šumi, dok smo se strmom stazom od manastira peli na Miroč.

Levo: Ispod prvog previsa (L) Ogromni kameni luk visine osamdesetak metara, premošćuje rečicu. Desno: U isposnici Svetog Nikodima (J) Pošto smo se jedva primetnom stazom uzverali visoko u desnu liticu kanjona i stigli do isposnice, Lanmi u ulozi čipsa iritira kameni jezik u ogromnim ustima. Utisak upotpunjuje svod koji na sredini izgleda kao krajnik. U donjem levom uglu se vidi lomivratna drvena konstrukcija pomoću koje se neki noćni tragač za zlatom uspinjao do ulaza u drugu, bočnu pećinu.