Katran tura
Karpati i Transilvanija
 

 

avgust 2004.

KATRAN tura
Hiljadu kilometara po KArpatima i TRANsilvaniji
Sighişhoara - Sibiu - jezero Vidraru - Fagaraş - Braşov - masiv Bucegi - Sinaia - jezero Bicaz - Cluj-Napoca


Vozili: Jasna i Jone
Tekst i fotografije: Jone


Ako niste raspoloženi da čitate čitavu priču (ovo dole), pogledajte sažvaćak - tu su samo podaci koji vam mogu koristiti ako planirate pedaliranje, ali i planinarenje ili backpack-ing po Rumuniji.


• mapa puta (satel. snimak, 130Kb)
• mapa puta (reljefna, 100Kb)
Detaljnije mape etapa nalaze se u odgovarajućim poglavljima.



KATRAN putopis je tokom 2005. godine u skraćenom obliku (u osam nastavaka ;) objavljen u slovenačkoj reviji "Šport mladih".

Nešto poput uvoda

Dok nam je lepo išlo putovali smo, zbog turizma, zbog šopinga, a bogami i zbog biznisa (ako u biznis spada to kad se ode u inostranstvo pa se tamo privremeno zaposli do penzije) u Trstove, Minhene, Parize, Londone i ostale Evrope. Za to vreme je komšijama bilo veoma, veoma loše. Toliko loše da nisu mogli nigde da putuju, a ovde je malo kome padalo na pamet da umesto hodočašća po blistavim metropolama, mondenskim mestima i prepunim radnjama zapadnog sveta, opterećuje mišiće podizanjem gvozdene zavese i provlačenjem ispod nje samo da bi zavirio u komšijsku nesreću.

Onda je nama bilo veoma, veoma loše. Toliko loše da nismo mogli da putujemo ni zbog turizma ni zbog šopinga, a i zbog biznisa samo malo (ako u biznis spada to kad 400.000 ljudi zbriše iz zemlje, u inostranstvu se privremeno zaposli do penzije, i privremeno uzme strano državljanstvo za sebe i svoje potomke).
 

Sad kad smo se malo povratili od pijanke pa mamurno pokušavamo da se setimo zašto smo u gaćama i gde su nam pantalone i cipele, i kada ponovo postavljamo sebi, a-hm, najvažnije životno pitanje - gde bismo mogli da putujemo? - kod komšija stvari već sasvim pristojno stoje. I više od toga, njihova garderoba izgleda skoro kompletna. Tako je prvi put u poslednjih osamdesetak godina situacija pogodna da bolje upoznamo te naše tako dugo svrstane susede sa kojima nas je tokom Titove ere vezivalo strasno, teoretsko, pa time i ničim okrnjeno, nesvrstano prijateljstvo.

Teren smo pipkali i sondirali još od 2001. godine. DRUM1: osam dana puta od Đerdapa na sever do nacionalnog parka Retezat, potom do Temišvara. Bilo je divno. DRUM 2: dva dana kotrljanja rumunskom stranom Dunava u novembru 2003, od Đerdapa preko Oršove i Moldove, do ponovnog ulaska u Srbiju kod Vršca. Bilo je divno. DRUM 3: maj 2004, opet tom istom obalom Dunava, da se ispita kako to tamo izgleda u proleće i da se posete prijatelji stečeni prethodne jeseni. Bilo je divno.

Bilo je divno, i usadilo nemir i želju da se otkrije mnogo više. Jer je na svim tim putovanjima jedan miris bio jači od svega - beše to zanosni kolonj nepoznatog, utkan u uzbudljive dane u kojima se neprekidno nailazilo na novo, novo, novo. Rumunija je jedno od par preostalih mesta u Evropi koja su još neutabana valjcima razvijenog turizma, sa dovoljno divljine i egzotike čak i za nas koji već živimo u jednoj zemlji koja je takođe... egzotična.

Putovanje po Rumuniji je stupanje u drugačiji, dualni koncept vremena. Život se na mnogim mestima odvija sporije, a neki krajevi kao da su odlučili da se sasvim zaustave i naprave pauzu od jednog ili dva veka. Ali ta zemlja nije muzej: ona je i u pokretu, često mnogo dinamičnijem nego što bismo očekivali. To jest, dok se mi ovde tragikomično zavaravamo da smo za naše susede i dalje Amerika, oni munjevito grabe napred. I još: na tom komadu Balkana nalazi se toliko prirodnih lepota nafilovanih sa toliko fantastičnih tvrđava, manastira i drugih kulturno-istorijskih spomenika izuzetne vrednosti, da je za zdravlje naše nebeske psihe najbolje ne upuštati se u bilo kakva poređenja nego se držati proverenog "to-što-mi-imamo-to-nema-niko-na-svetu" metoda.

A za Jasnu i mene došlo je vreme za novo preskakanje ograde i mažnjavanje voćki iz tuđe bašte. Odlučili smo da krenemo na ozbiljno "studijsko" putovanje po Rumuniji i da se tako od plivača po površini pretvorimo u ronioce, kad se radi o toj zemlji. Verovali smo da se nećemo pokajati, i zaista nismo – katranisanje nam je pružilo baš sve što smo priželjkivali.


Ulice Kluža


Šta je ovo? Ništa posebno, ne obraćati pažnju.

Sadržaj:

1.  Krećemo... pa čak i stižemo. Sigišoara.
2.  Poklon. Luka, Margerita i mornari. Sibiu.
3.  Etno je (uvek) u modi. Veliko oko.
4.  Jezerski kontrapunkt. Tunel između dva sveta.
5.  Fagarašanci. Vampire time i iračko oružje za masovno uništenje. I još: centralno grejanje i Čaušesku.
6.  Brašov i novo uzletanje u visine.
7.  Srbi na dvoru kralja Artura. Zaljubljivanje u klozet. Smešni prevoj i prazni (da li?) novčanik.