Rumunija
Sažvaćak
by Jone, 2001-2006.

Prevoz tamo&'vamo

Bus do tamo&'vamo

Glavni transportni centar za Temišvar nikad nije bio Beograd već Pančevo: sa tamošnjeg buvljaka su kretali brojni švercerski autobusi za Rumuniju. Cena je bila vrlo povoljna: 15 leja (1 evro = 3,6 leja, 2006. godine). Ka Temišvaru su polasci bili između 8 i 10h ujutro, a iz Temišvara za Beograd između 21 i 23h po rumunskom vremenu. (U Beograd se stizalo između 5 i 6h ujutro.) Busevi su uglavnom bili "pilićari" zrenjaninskih i drugih vojvođanskih prevoznika, ali je bilo i odličnih, luksuznih autobusa rumunskih prevoznika. Za bicikle se nije naplaćivala nikakva doplata (i zašto bi, kad su ostali "putnici" tovarili tri puta više robe ;) No od uvođnja viza situacija se verovano promenila jer je promet drastično opao - treba se raspitati u Pančevu.

Voz do tamo & 'vamo

Voz Beograd-Temišvar-Bukurešt kreće svakog dana u 15:45h po našem vremenu. U Temišvar stiže u 20:45h po našem, odnosno u 21:45h po rumunskom vremenu. Tamo mu dodaju još vagona a onda nastavlja do Bukurešta. Karta u jednom pravcu od Beograda do Temišvara u drugoj klasi košta 10 evra a najverovatnije ćete posle granice morati da rumunskim kondukterima doplatite još 2,5 evra za rezervaciju sedišta (iako ste je sa cenom karte platili u Beogradu, iako će voz biti skoro prazan). Polazak iz Temišvara za Beograd je u 06:30h po rumunskom vremenu, dolazak u Bg je u 9h po našem vremenu. Navodno postoji još jedan polazak za Beograd, izmešu 20:30 i 21h po rumunskom vremenu.

Za bicikle slede pregovori - kondukter će se verovatno posle malo glume i "uvređenog iznenađenja" zbog niske ponuđene sume zadovoljiti sa 1-2 evra po biciklu.

Prevoz po Rumuniji

Vozom po Rumuniji

Železnička mreža je u Rumuniji veoma razvijena (mnogo više nego naša), vozova i linija ima mnogo, a cene su niže nego kod nas. Sajt rumunske železnice ( www.cfr.ro/default_engleza.htm ) je izvrsno urađen i na njemu ćete osim cena i vremena polaska i dolaska naći i ostale detalje (klasa i sastav voza, usputne stanice, itd) o relaciji koja vas zanima. Možete i da naznačite imena dva mesta između kojih želite da putujete - ako ne postoji direktna linija biće generisana lista presedanja sa svim linijama koje možete da koristite, vremenima za presedanje, i ukupnom cenom vožnje.

Tipovi vozova

Transport bicikala u vozu

Nije mi poznato da u bilo kom rumunskom vozu postoji poseban prostor za transport bicikala (bar je tako bilo do 2005.) Na mnogim linijama postoje posebni vagoni za poštu ili teret, ali kako to obično biva nikad nisu u onom vozu koji odgovara u pogledu vremena. Preostaje ubacivanje bicikala u putničke vagone i cenjkanje oko njih sa kondukterima. To obično funkcioniše bez većih problema (naravno, za 2 do 3 bicikla; najveći broj koji smo mi transportovali u jednom vagonu bio je 4). Koliko treba staviti u džep kondukteru? Za vožnje do par stotina km trebalo bi da bude dovoljno 1-1,5 evra po biciklu, za veće kilometraže verovatno će se zadovoljiti sa 2-3 evra po biciklu. Ne zaboravite: ovo su cene do kojih se dolazi posle predstave i prenemaganja u kome morate da odigrate svoju ulogu isto onako savesno koliko će kondukter odigrati svoju:

- faza 1: on izražava svoje duboko zaprepašćenje, zgražavanje i razočarenje zbog vaše drskosti da bicikl  
  unesete u putnički vagon, zatim vam saopšava vam da ćete na prvoj stanici morate da siđete
- faza 2: vi pominjete večno i neraskidivo prijateljstvo rumunskog i srpskog (slovenačkog, ili drugog prikladnog)
  naroda, pitate možete li da ga častite pićem, izvadite par šuškavih NRL (Nigde Registrovani Leji) i pokušate da
  mu ih tutnete u džep
- faza 3: on se uvređeno smeška zbog malog ponuđenog iznosa, ponovo je razočaran pravcem u kome se kreće
  čovečanstvo
- faza 4: dodate još malo, koliko da mu povratite veru u ljudski rod, i to je to.

Cene, primeri
- Beograd-Temišvar: 10 evra po osobi. Osim toga još i 2,5 evra za rezervaciju prethodno već rezervisanog mesta
  koji se plaćaju (a možda i ne) rumunskim kondukterima, posle prelaska granice
- Simeria-Temišvar (180km): 8 leja po osobi + 4 leja kondukteru za 4 bicikla
- Banja Herkulana - Temišvar (180km): 9,5 leja
- Sinaja - Gheorgheni (210km): 18,3 leja po osobi (bez rezervacije) + 10 leja kondukteru za dva bicikla
- Kluž-Napoka (Cluj-Napoca) - Temišvar (330km): 29 leja po osobi (sa rezervacijom) + 20 leja kondukteru za
  dva bicikla.

Autobusom po Rumuniji

Autobusi na dužim linijama su vrlo dobri ili bar pristojni, samo na kratkim lokalnim linijama između obližnjih mesta može se još naleteti na krntije kakvim su se nekada vozili u ovoj zemlji. Cena prevoza je veća nego za voz ali još uvek sasvim pristojna: za put od Temišvara do Sibiua (280km) 2004. godine platili smo 22 leja ili 6,5 evra po osobi (ovo je bila cena u autobusu; da smo karte kupili na stanici bile bi za 1 evro skuplje) a doplatili smo još po 10 leja (2,7 evra) za svaki bicikl. Ukupno: malo više od 9 evra po osobi. U cenu je bilo uračunato i non-stop slušanje bisera novokomponovanog rumunskog folka, kod koga je karakteristično to da i uz najbolju volju ne može da se ustanovi razlika između pojedinih melodija.

• na vrh strane

Putevi

U proseku su nešto bolji nego kod nas. Naravno, i tamo će se naći dovoljno iskrpljenih deonica, ali za svakoga ko je navikao na domaće puteve rumunski će biti prijatno iznenađenje. Putevi su veoma dobro obeleženi: bukvalno svaka malo oštrija krivina je obeležena znakom, na mostovima stoje table sa imenom vode koja se prelazi čak i ako je u pitanju samo potočić, itd.

Jedno vrlo korisno austrougarsko nasleđe, za kakvim ovde možemo samo da žalimo: kilometar-kamenovi, postavljeni pored puta baš na svakom kilometru, kako im i ime sugeriše. Bele su boje sa crvenim vrhovima, a ima ih ne samo na svakom asfaltnom putu nego često i na makadamskim putevima. Na strani okrenutoj ka nama stajaće ime poslednjeg mesta koje smo prošli i rastojanje od njega, a na suprotnoj strani ime prvog sledećeg mesta i rastojanje do njega. Stoga će gledanja u kartu biti mnogo manje.

Sigurnost

Na četiri dosadašnja putovanja biciklom po Rumuniji prešao sam ukupno oko 1500km, i verovatno još otprilike toliko u vozu ili autobusu. Osim jednog naivnog pokušaja džeparenja u gradu Brašovu (jedan od glavnih turističkih centara Rumunije, radnja na centralnoj štrafti, i štrafta i radnja nabijene turistima...) nije bilo ni jednog drugog neprijatnog događaja. Takođe nije bilo ni jedne prilike u kojoj bih se osetio ugroženim ili situacije koja bi se činila potencijalno opasnom. Rezime: Marfijev zakon uvek vreba, ali po mom dosadašnjem iskustvu Rumunija je bezbedna zemlja. U gradovima naravno treba obratiti više pažnje, ali biće dovoljna ista doza opreznosti i razuma koju primenjujemo i u Beogradu (gde svakako ne ostavljamo nezaključane bicikle na ulici i van dometa oka&skoka, i gde u autobusu novčanik sigurno držimo na sigurnom mestu... ovaj, zar ne?).

Bukurešt treba izdvojiti - manje je bezbedan od ostatka Rumunije, no ni to ne znači da tamo treba očekivati teror na ulicama. Ne treba odlaziti u solo-lutanja po zabačenim delovima, noćna iskustva treba ograničiti na prometnije delove grada, ne treba biti rasejan već gledati šta se dešava okolo, i to bi trebalo da bude dovoljno za bezbednu posetu i ovom gradu. Problem u Bukureštu su uglavnom "plemena" dece-beskućnka koja lutaju unaokolo i ponekad će pokušati da usamljenom šetaču istrgnu torbu ili ranac. Među drugim "specijalitetima" za turiste u ovom gradu vredi navesti lažne policajce: osoba koja se tako predstavi zatražiće da joj pokažete pasoš a potom i novac, za koji će onda "utvrditi" da je lažan i izjaviti da mora da ga konfiskuje. Rešenje: odbiti da se pokažu i pasoš i novac pre nego što vidite policijsku legitimaciju; ako ni tada niste sigurni tražite da zajedno odete do prve policijske stanice (naravno, samo blizu, samo na prometnoj ulici i samo u društvu vaših saputnika).

Sporazumevanje

Rumuni su vrlo prijatni ljudi, mada obično pomalo povučeni i stidljivi pri prvom kontaktnu. Neće se često desiti da vam prvi priđu, ali će se ljubazno potruditi da odgovore na svaku molbu i pitanje. Strane jezike slabo govore, no sam rumunski je romanski jezik, odnosno jezik latinskog porekla (smatra se čak da je struktura latinskog jezika najviše očuvana upravo u rumunskom). Zato, ako volite jezike pa osim engleskog znate i poneku reč fransuskog, italijanskog ili španskog (izbledeli fragmenti latinskog iz gimnazijskih dana ovde će sijati punim sjajem, mada će i diploma iz rešavanja ukrštenih reči biti više nego dobrodošla), boravak u Rumuniji je zabava svoje vrste: skoro svaki natpis na ulici, u prodavnici, na putu... se može rastumačiti ako se dobro zagledate i odbacite pomisao da ga nećete razumeti. Ova igra će vas sjajno zabavljati tokom čitavog puta ali će biti i vrlo korisna: brzo ćete naučiti da tumačite vozni red na nekoj stanici, da se snađete u muzeju ili na pijaci, da rastumačite komplikovanije putokazne table...

No da biste u zabačenijim predelima bili sigurni da ćete u slučaju potrebe umeti da se raspitate za put i da odgonetnete objašnjenje koje ćete dobiti, dobro je imati rečnik. Džepni rumunsko-engleski i englesko-rumunski rečnici se mogu naći u većim mestima, nisu preterano skupi, a kod kuće će predstavljati i lepu i korisnu uspomenu sa putovanja. (Zbirka rečnika koji su kupljeni na putovanjima jednog dana će u polici sa knjigama predstavljati posebnu vrednost - stoga nikada ne treba propustiiti da se kući donese ovakav suvenir.) I u Beogradu se mogu naći sprsko-rumunski rečnici a i situacioni priručnici. Ovakvi priručnici se mogu naći i u boljim gradskim knjižarama u Rumuniji; mi smo ih videli u Sibiu, Brašovu, Temišvaru... No male džepne rečnike zgodne za nošenje verovatno ćemo naći samo u Rumuniji, i biće to najverovatnije rumunsko-engleska i englesko- rumunska varijanta. Ja sam kupio "Random House Webster's Mic Dictionar Englez - Roman
		(Preporučeni) džepni rečnici kupljeni u Rumuniji, postavljeni uz teglu sa domaćom turšijom. Poznato je da savršeno ukiseljeni savršeni krastavčići imaju dimenzije 85-90mm, tako da se na osnovu toga može steći slika o veličini rečnika. Rečnike ćete lako prepoznati na osnovu ove slike i turšije koju treba poneti na put - kad kupite rečnike, krastavčiće možete pojesti (obratiti pažnju da se ne postupa obrnuto).

Mape i informacije za cikloturiste

Postoji dobra biciklistička mapa Rumunije na kojoj su crvenom bojom označeni putevi po kojima se može voziti i drumskim biciklima, a zelenom bojom putevi za koje je potrebno imati mauntin bajkove.

Karta se teško nalazi u prodaji pa je najbolje obratiti se autoru koji će znati gde se tačno može nabaviti (ja sam je dobio od njega):

Thomas Froitzheim
info@BikeRomania.de

Tomas je jedan od najpoznatijih nemačkih cikloturera, izrada ciklo-karata i vodiča mu je profesija, a mnogo je uradio i na promociji Rumunije kao cikloturing destinacije. Na njegovom sajtu Bike Romania postoji obilje informacija vezanih za putovanje biciklima po toj zemlji.

Vodeće biciklističko udruženje u Rumuniji je CCN (office@ccn.ro , http://www.ccn.ro) sa sedištem u gradu Cluj-Napoka (Kluž-Napoka, jedan od najvećih gradova na severu zemlje).

Vodiči: svakako nezaobilazni Lonely Planet, ali je odličan i Rough Guide. Bez isčitavanja vodiča nema smisla kretati na duži put u Rumuniju (osim ako se ne ide sa nekim ko tu zemlju dobro poznaje), inače ćemo propustiti da vidimo mnoga zanimljiva mesta. S obzirom na to da su na biciklu kilogrami i prostor bitni, mogu se poneti samo fotokopije bitnih strana koje potom možemo redom odbacivati kako prestaju da budu aktuelne.

Cene

Cene u prodavnicama su nešto niže nego kod nas - nešto je za dlaku skuplje, nešto za dve dlake jeftinije. Izbor je dobar, može se naći sve što i u našim privatnim mini marketima. U restoranima se krka za osetno manje para nego ovde - za par evra se već može dobiti sasvim pristojan ručak. Lep je običaj da pivo u kafančetu ili restoranu obično košta samo malo više nego u prodavnici. Prevoz je nešto jeftiniji nego kod nas, posebno vozovi..

• na vrh strane

DRUM 1 (Požarevac - Đerdap - Târgu Jiu - Retezat)
avgust 2001.

Požarevac - Golubac - Donji Milanovac - Đerdap - Turnu Severin - Târgu Jiu - Petroşani - Ohaba de sub Piatră - Retezat - Haţeg - Simeria (420km)

Ispod su podaci koji vam mogu koristiti ako planirate putovanje gornjom trasom. A ako želite da znate kako je čitav put zaista izgledao, pogledajte priču "DRUM 1".

•  mapa (120Kb)
  
  
• Požarevac - Golubac - Donji Milanovac - Karataš (163km)
  Za ovaj deo pogledati:
  - Plava svila, zeleni somot - sažvaćak
  - Istočno tamovamovanje - sažvaćak
  
  
• Karataš - Đerdap - Turnu Severin - Târgu Jiu - Petroşani - Ohaba de sub Piatra (192km)
• Ohaba de sub Piatra - cabana Cârnic Cascadă - cabana Pietrele (Retezat) (22km)
• Ohaba de sub Piatră - Haţeg - Simeria (41km)
• Planinarenje u Nacionalnom parku Retezat

• nazad na indeks za DRUM 1

• nazad na indeks za DRUM 1

• nazad na indeks za DRUM 1

DRUM 2 i DRUM 3 (rumunskom stranom Dunava)

Ispod su podaci koji vam mogu koristiti ako planirate putovanje jednom og ovih trasa. A ako želite da znate kako su putovanja zaista izgledala, pogledajte priče "DRUM 2" i "DRUM 3".

• Kladovo - Đerdap - Oršova (26km)
• Oršova - Baile Herculane (banja Herkulana) - Oršova (40-45km)
• Oršova - manastir Sveta Ana - Oršova (8km)
• Oršova - Svinica - Koronini - Stara Moldova (109km)
• Stara Moldova - Požeženo - Najdaš - Kaluđerovo - Bela Crkva (39km)

• nazad na indeks za DRUM 2/3

• nazad na indeks za DRUM 2/3

• nazad na indeks za DRUM 2/3

Oršova - Svinica - Koronini - Stara Moldova (109km)
put	km	detalji
Saobraćaj od Oršove nadalje je vrlo umeren pa slab i sve slabiji kako se odmiče uzvodno. Asfalt je dobar ili solidan.	0	Oršova, raskrsnica Temišvar - Moldova. Ubrzo počinje strm uspon (10%).
	2,3	odavde je uspon nešto blaži (8%)
	2,8	Kraj uspona, početak spusta (8%). Desno iznad puta je livada koja bi mogla da posluži za kampovanje.
	~5,6	Kraj strmijeg dela spusta; odavde do Dunava sledi blaga nizbrdica (6-7%).
	6,9	selo Ešelnica (Eşelniţa), crkva. Malo pre sela prolazi se raskrsnica na kojoj treba skrenuti levo. Tu postoji tabla na kojoj je taj smer označen kao glavni put, ovako:
	~ 8	izlazak na Dunav
	~ 8,5	policijski ček-point (kontrola dokumenata)
	10,8	livada ispod puta, zgodno mesto za kamp
	12,6	Pansion "Stela Dunarei" - dvorkrevetne sobe, spavanje sa doručkom.
	~14,8	tačka na kojoj put prolazi najbliže Trajanovoj tabli (nalazi se na našoj strani obale)
	17,8	Veliki Kazan, ušće reke Mrakonie (Mraconia). Ovde se nalazi i veliki, u stenu uklesani lik poslednjeg dačanskog kralja, Dećebala (Decebal).
	18,2	manastir Mrakonia, levo pored puta
	22,5	ulazak u selo Dubova, početak uspona (7%)
	24,7	Kraj uspona, kafana na vrhu sela. Odavde se može posetiti pećina Ponikova (Gura Ponicovei). U blizini kafane se nalazi tabla sa detaljima: pećina prolazi kroz brdo Ćukarul Mare (Ciucarul Mare) i izlazi na Dunav u Velikom Kazanu. Duga je 1666m a visoka do 26m. Od aprila do avgusta dom je koloniji od oko 1500 ptica a od oktobra do aprila predstavlja spavaonicu za slepe miševe koji se tada nalaze u hibernaciji. Ulaz sa dunavske strane može se posetiti u svako doba godine. Potrebna oprema: čizme i kabanica, šlem i svetiljka. Posete se organizuju za grupe (minimalno dve, maksimalno deset osoba). Trajanje: 2-3h. Kontakt: speleološki institut "Emil Rakoviţa" (Emil Rakovica), 021-211-3874 i 021-212-8951.
	~26,0	počinje kraći uspon iza sela Dubova (6-7%)
	26,8	Kraj uspona, početak nizbrdice. U kanjonu levo ispod puta nalazi se pećina Ponikova (tabla).
Saobraćaj slab. Ovde počinje deonica sa lošijim (grubim) asfaltom i rupama.	~27,4	izlazak na Dunav (nadvožnjak), kraj nizbrdice
	29,6	zgodno mesto za kamp - livada ispod puta, na strani reke (tu smo spavali u novembru 2001.)
	33,6	Desno se odvaja makadamski put za selo Ajbental (Eibenthal). (Odmah potom se prolazi preko jednog nadvožnjaka.)
	35,7	odvajanje (drugog) puta za Ajbental i Novu Baju (Baia Noua)
	40	uređen izvor pitke vode "Maria Amenajat", sa desne strane puta
Odvade je asfalt nešto bolji (tačnije: i dalje ima rupa, ali je ono između njih solidno),Posle Svinice treba preći još par km sa lošijim asfaltom ali kvalitet se popravlja kako kilometri odmiču. Saobraćaj je slab.	44,7	Tri Kule: ostaci tvrđave koji vire iz vode
	48,3	Desno se odvaja asfaltni put ka centru obližnjeg sela Svinica.
	49,1	Srpsko selo Svinica, centar (Dom kulture, kafana i prodavnica). Centar se nalazi u brdu iznad Dunava pa se do njega treba popeti strmom ulicom. Meštani su naravno prijateljski raspoloženi, a ako naletite na Jovana Jovanovića, predsednika oštine koji se uvek muva u blizini, verovatno će se desiti da budete pozvani na konak u opštinsku zgradicu.
	50,6	Ponovo na magistrali (do tamo se spušta drugom uličicom, tako da nije potrebno vraćati se nazad ulicom kojom se došlo do centra). Četrdesetak metara dalje levo se odvaja kratki zemljani putić koji vodi do obale Dunava i ostataka stare sviničke crkve (mesto snažne atmosfere, ne treba propustiti posetu). Zidovi koji vire iz vode nalaze se tačno na na 996. kilometru toka Dunava (kilometraža se računa od ušća), o čemu svedoči obližnja tabla.
	~55	Pri kraju 54. kilometra uočičemo tablu koja označava 1000. kilometar toka Dunava.
	56,4	Put prelazi preko kraćeg nadvožnjaka, desno se nalazi jezerce (bara) sa trskom, a u brdu na toj istoj strani se iza jedne velike kuće vide drveni bungalovi - prilika za smeštaj, ako bude potrebno. Cena za bungalov sa dva kreveta: 10 leja.
	69,2	rudnik Kozla
	72	Nadomak obale iz vode Dunava viri zid sa prozorom - ostatak jednog od starih rečnih utvrđenja. Dva-tri km pre ovog mesta prolazi se rudnik Kozla, socrealističko iskustvo sa oronulim ogromnim mašinskih halama i nekoliko višespratnica sa radničkim stanovima (pomalo bizaran prizor jer ovde ne postoji naselje u pravom smislu reči).
Od ovog sela je asfalt vrlo dobar, saobraćaj slab.	74,2	Selo Berzaska, raskrsnica. Desno se ide u Nacionalni park "Porţile de Fier" ("Gvozdena vrata", izgovara se kao "porcile de fier"). Na toj strani se nalazi i informativni centar parka.
Odličan (nov) asfat.	79	selo Ljubcova
Star ali vrlo dobar asfalt (doduše malo hrapav).	82	Raskrsnica na kojoj se desno odvaja dobar asfalt ka 4km udaljenoj Sićevici, a za Moldovu treba nastaviti pravo.
Ovaj deo vodi ispod litica pa su na njemu odroni česti. Zato se asfalt smenjuje sa makadamom ok kvaliteta (mada sa dosta rupa koje zahtevaju "slalom" vožnju).	85-86
Asfalt je opet vrlo dobar.	91,1	restoran "Deian & Deda"
	93,7	Desno iznad puta se u steni nalazi velika uklesana ploča sa natpisom "Ferencz Joszef I".
Nova deonica sa odronima i mešovitom asfaltno-makadamskom podlogom.	94-96
Asfalt vrlo dobar i odličan, saobraćaj slab.	96,1	Uređen izvor desno pored puta. Iznad su zanimljiva špilja i mali vodopad. Ispred špilje su postavljene drvene klupe i sto - odlično mesto za predah ili ručak.
	99	Selo Koronini. Poslednji kilometri pre Koroninija su jedna od najlepših deonica na rumunskom putu uz Dunav. Vrlo dobar put, na levoj strani rečna pučina ukrašena pogledom na golubačku tvrđavu, desno litice - sve zajedno često liči na Azurnu obalu.
	99,7	uređen izvor desno, na izlazu iz Koroninija
	99,9	desno se odvaja put za Sf. Elenu (5km)
počinje lošiji asfalt (ustvari nešto što liči na betonske kocke)	100,7
	100,9	restoran i benzinska pumpa
Dobar asfalt, saobraćaj nešto jači.	104,3	Raskrsnica na kojoj se polulevo ide za Novu Moldovu (2km), Staru Moldovu i Oravicu a desno za centar Nove Moldove. Treba nastaviti polulevo.
	107-109	Stara Moldova. U ovoj varošici takođe ima puno Srba, pa je sporazumevanje lako. Odavde jednom dnevno (rano popodne) kreće skela ka Velikom Gradištu. Cena karte: 20 leja + 2 leja takse (kao, nekakvo osiguranje). Skupo, uzimajući u obzir druge cene u Rumuniji. Nije skupo ako se uporedi sa senom naše skele koja vozi iz Banatske palanke do Rama, jer uzvodna vožnja Moldova-Gradište traje čitavih sat i po (nizvodno, od Gradišta do Moldove, verovatno trećinu tog vremena). Jedne nedelje saobraća naš a druge rumunski brod. (Gle slučaja: naš pripada istom privatnom prevozniku kao i skela na Ramu ;) Kad voze naši samo je jedna vožnja dnevno. Povratak iz Moldove je u 14h po rumunskom vremenu (13h po našem). Kad je "rumunska" nedelja dve su vožnje dnevno, ali je poslednji polazak iz Moldove opet u 14h po rumvremenu. Rekli su nam da je rumuski brod sporiji - čudno, s obzirom na to da je ipak brod, nasuprot našem plovilu koje je praktično skela. Na palubi te naše skele ima dovoljno mesta za bicikle. A rumunski brodić je nekakvo naizgled turističko korito u lošem stanju, uzano, sa klupama za sedenje unutra i bez mnogo palube, pa je za bicikle verovatno malo tesno. No za dva-tri bicikla bi se sigurno našlo mesta. Karta se ne mora se platiti u lejima, mogu to biti i dinari, evropljani ili neka kombinacija. Ali pazi sad: pušači i oni koji su raspoloženi za trgovinu izgleda da mogu da povrate te pare i da još i zarade: na rumunskoj strani postoji Duty Free u kome su cigarete skoro duplo jeftinije nego kod nas: kako su nam rekli, boks "Dunhill"-a je oko 8,5 evra a mogu se preneti dva boksa po osobi. (Mi smo to saznali tek kad se naš Sojuz udaljavao od obale i kad su astronauti počeli sa prepakivanjem cigareta.) Ako je razlika u ceni 5-6 evra po boksu, pa puta četiri boksa, stižemo do 80 leja, koliko smo razmenili na ulasku u Rumuniju. Prilično liči na prepetuum mobile :)

• nazad na indeks za DRUM 2/3

• nazad na indeks za DRUM 2/3

KATRAN tura (Karpati i Transilvanija)
avgust 2004.

Sigišoara - Sibiu - jezero Vidaru - Fagaraš - Bran - Brašov - Sinaja - Bučeđ (Bucegi) - Georgeni - Laku Rošu (Lacul Rosu) - klisura Bikaz (Bicaz) - Vatra Dornei - Kluž-Napoka (Cluj-Napoca) - (1000km)

Ispod su podaci koji vam mogu koristiti ako planirate putovanje gornjom trasom. A ako želite da znate kako je čitav put zaista izgledao, pogledajte priču "KATRAN tura".

Mape:
•  mapa 1: satelitski snimak sa kompletnom maršrutom (136Kb)
•  mapa 2: reljefna mapa sa kompletnom maršrutom (106Kb)
•  mapa 3: Sibiu - Vidraru - Fagaraš - Brašov - Sinaja (146Kb)
•  mapa 4: Georgeni - jez. Bikaz - Vatra Dornei - prevoj Prislop (130Kb)


Etape:
• Beograd - Temišvar - Sibiu - Sigišoara (600km)
• Sigišoara - Mediaš (Mediaş) - Baile Ocna Sibiului - Sibiu (146km)
• Sibiu - etno park Astra - Talmaciu - Perişani - Salatrucu - jezero Vidraru (118km)
• Vidraru - jezero Bâlea (Fagaraške planine) (55km)
• planinarenje na Fagarašu
• jezero Bâlea - man Simbata - Râşnov - Poiana Braşov - Braşov (168km)
• Braşov - Predeal - Buşteni - Bucegi (40km)
• planinarenje u masivu Bucegi
• Bucegi - Sinaja (22km)
• Gheorgheni - Lacu Roşu - Bicaz (65km)
• Bicaz - Vatra Dornei (127km)
• Vatra Dornei - prevoj Prislop - Borşa - Vişeu de Jos (117km)
• Cluj Napoca, voz do Temišvara, Temišvar-Beograd

 

Beograd - Temišvar - Sibiu - Sigišoara (600km)
Deonica	Km	detalji
Beograd - Temišvar	160 km (voz)	Voz iz Beograda po redu vožnje stiže u Temišvar u 21:45h po rumunskom vremenu. (Za ostale detalje vezane za ovaj voz pogledajte na ovoj strani poglavlje "Prevoz to tamo & po tamo".)
Temišvar - Sigišoara	440 km (voz)	Voz Temišvar-Sigišoara kreće u 22:10h po rumunskom vremenu. Ovo znači da se teoretski može ostvariti odlična veza Beograd-Sigišoara, ali kašnjenja voza iz Beograda su česta. Ako ne stignete na voz za Sigišoaru, preostaje vam da čekate jutro i prvi autobus za Sibiu (nema direktne autobuske linije do Sigišoare) a onda slede još dva presedanja (lokalni vozovi) i u zbiru osetno veći troškovi prevoza. Autobuska stanica je oko 1,5km udaljena od železničke. Ukoliko razmišljate o pedalanju od Temišvara do Sigišoare: - deo oko Temišvara je ravan i dosadan, ima dosta dugih pravaca na   kojima se vozila kreću velikom brzinom - put Deva-Sebeš je opterećen, asfalt odličan ili vrlo dobar - od Sebeša do Sibiua saobraćaj je nešto slabiji ali je put naporan jer   se stalno goredolira. Najveća visina na koji se izlazi je oko 600m.   Asfalt je odličan.
Temišvar - Sibiu (ako niste stigli na večernji voz za Sigišoaru)	340 km (bus)	Prvi autobus za Sibiu kreće u 06:45h. Cena karte: 265 leja ako se kupi na šalteru, 220 leja ako se kupi u autobusu. Doplata za bicikl: 10 leja. Maršruta: Arad - Păuliş - Săvârşin - Deva - Simeria - Orăstie - Sebeş - Sibiu.
Sibiu - Kopsa Mică - Sigišoara	95 km (voz)	U 15:48h kreće lokalni voz sa mesto Kopsa Mică (drugi popodnevni polasci: 17:09, 17:34). Cena karte: 5,5 leja po osobi + 2,5 leja kondukteru za jedan bicikl. Kopsa Mică - Sigišoara: 10,6 leja po osobi.
Sigišoara		Izvrsno mesto za boravak je kamp "Piscina" koji se nalazi sasvim blizu žalezničke stanice ali je zavučen u splet uličica - raspitajte se na licu mesta kako da stignete do njega ili pokušajte da sledite ovo uputstvo: od stanice uđite u ulicu Andrei Saguna i krenite njom levo pa zatim kod velike bele crkve skrenite opet levo, u kratki sokak. (Tu postoji i tabla koja ukazuje na kamp.) Telefoni: 026-5775-614, 0722-28-35-86. Kamp ima mesto na travnjaku za šatore (plaća se 6 leva po osobi), drvene bungalove sa po dva kreveta (5-6 evra po osobi), bazen i restoran. Sin vlasnika govori izvrstan engleski. Drugo vrlo dobro mesto za knjavanje je soba u privatnoj kući koja se takođe nalazi sasvim blizu stanice, u ulici Gurii. Broj je između 22 i 24, preko puta se nalazi mala crkva, a ispred ulaza u dvorište je bandera obeležena brojem 7. Cena: 8 evra po osobi, uz malo cenjkanja može se spustiti na 6 evra. Sobe, kupatilo i WC su odlični, čisti i uredni. Lepih mesta za večernje sedenje i gluvarenje ima mnogo ali nama se posebno svidela bašta "Burg Hostela" u ulici Bastionului 4 (staro jezgro Sigišoare): jeftina klopa i piće i neodoljiva kosmopolitska atmosfera - mesto vrvi od putnika iz raznih zemalja.

• nazad na indeks za KATRAN