Dunavska biciklistička ruta   
Home Turoteka Kako? Čekićara GPS Tekstovi Galerija Tr-Fr Ukradeno Radnje Linkovi

Home -> ova strana

Sistem putokazne signalizacije
za Dunavsku biciklističku rutu u Srbiji

Tekst: Jone, decembar 2009.      


Sistem putokaznih oznaka za deo Dunavske biciklističke rute (DBR) koji vodi kroz Srbiju je po koncepciji i dizajnu jedinstven u odnosu na druge dunavske zemlje, a po pojedinim karakteristikama je originalan i u evropskim razmerama. To je istovremeno prvi takav sistem u Srbiji, i za sada jedini internacionalno priznat.

Od 2007. godine, kada je završena prva faza postavljanja, počela je i promocija sistema na biciklističkim konferencijama i sajmovima biciklizma i turizma u Evropi. Od tada pa do danas, kada je konačno obeležena čitava ruta u Srbiji, stižu nam pohvale i evropskih stručnjaka za biciklizam i cikloturista. Sve u svemu, Srbija je od statusa informativne "crne rupe" za bicikliste uspela da odjednom preskoči nekoliko stepenica, prestigne susede, i svrsta se u ovom pogledu na nivo dunavskih zemalja poput Nemačke i Austrije, koje imaju mnogo dužu tradiciju i mnogo razvijeniji cikloturizam.

Postavljanje putokaza u Srbiji deo je projekta "Donauradweg" pokrenutog 2004. godine od strane GTZ-a (Nemačka vladina agencija za tehničku saradnju), sa ciljem da se putnicima na biciklu duž ove reke konačno ponude kompetentne i preko potrebne informacije za deo iza Budimpešte. Lokalni timovi su u Mađarskoj, Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj istražili najbolje rute, i prvi rezultat je bio set od osam štampanih karata kojim je 2005. predstavljen "biciklistički" Dunav od Budimpešte do ušća u Crno more. Bila je to prva takva karta za ovaj prostor pa je u inostranstvu postala veoma popularna, i stigla evo već do četvrtog izdanja. Od ostalih rezultata projekta treba pomenuti i obimni web-vodič: na matičnom sajtu projekta Donauradweg (www.danube-info.org) su njegova engleska i nemačka verzija, a srpska je na Ciklonautu, ovde.

Godine 2007. je ECF - Evropska biciklistička federacija - izmenila raniju trasu svoje Euro Velo rute br. 6 (Atlantik - Crno more) na delu posle Budimpešte (ranija trasa je prilično nemaštovito išla glavnim putevima) i prihvatila našu trasu. Tako smo stekli pravo i čast da na table duž DBR u Srbiji stavimo i logo "Euro Velo 6".

DBR putokazi u Srbiji jednim pogledom

Postavljanje:

1. faza (2007.) - od ulaska Dunava u Srbiju tj. od mađarske granice kod Bačkog Brega, do nadomak Beograda
2. faza (2008.) - od Rama preko Golupca i kroz Đerdapsku klisuru, do Negotina i graničnog prelaza u Bugarsku
3. faza (2009.) - kroz Beograd, preko Pančeva i Kovina, do Stare Palanke odn. pristaništa skele za Ram.

• obeležena dužina: glavna ruta 668km, alternativni pravci i deturovi oko 370km - ukupno oko 1040km
• broj identifikovanih raskrsnica: ~460
• broj putokaznih tabli: ~950
• cena signalizacije: oko 100.000 evra (računajući i projekte i ostalu papirologiju: oko 120.000 evra)

Autori i izvođači:

  • organizovao i finansijski podržao GTZ, gl. menadžer projekta za Srbiju: Nebojša Matijašević
  • koncepcija sistema, dizajn tabli, predprojekti, nadzor nad postavljanjem: Jovan Eraković - Jone, Ciklonaut
  • projekti signalizacije: ZPV Novi Sad, Linus Beograd i MHM-projekt Novi Sad
  • izrada i postavljanje: Signal Sombor
  • finansijska podrška i saradnja: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Izvršno veće Vojvodine.


Sistem putokaznih oznaka na DBR u Srbiji

Putokazni sistem u Srbiji i pomenuta štampana mapa Kartografije Huber su međusobno usklađeni i dopunjuju jedno drugo. (Jedina takva kombinacija među zemljama u projektu.)

Svaka identifikovana raskrsnica u Srbiji, od mađarske granice kod Bačkog Brega do bugarske granice kod Negotina, ima svoj jedinstveni broj. Taj broj je upisan i na štampanoj mapi i na putokaznoj tabli postavljenoj na datu raskrsnicu. Upoređivanjem brojeva na tablama i brojeva na mapi, lako je utvrditi gde se tačno nalazimo. Takođe je lako voditi evidenciju o znacima, lakše ih je održavati, jednostavnije je prijaviti položaj nestalih ili oštećenih tabli, lako je nekome javiti gde smo ili zakazati sastanak na ruti ("vidimo se na raskrsnici 1360" :), itd.

Za označavanje distanci koristi se sistem glavnog i neposrednog cilja: u gornjoj lniji table je rastojanje do glavnog cilja na predstojećoj deonici, a u donjoj je rastojanje do najbližeg mesta (ili najbliže karakteristične tačke). Kad se dostigne to najbliže mesto, u donjoj liniji tabli zamenjuje ga sledeće najbliže mesto (ili karakteristična tačka), a glavni cilj u gornjoj liniji ostaje (naravno, sa sve manjom kilometražom). Kada se konačno dostigne glavni cilj, na njegovo mesto u gornjoj liniji dolazi sledeći glavni cilj - itd.


Na DBR u Srbiji postoje tri osnovne kategorije:

• glavna ruta (najlepša i najmirnija, ali podrazumeva i makadamske/zemljane delove po nasipima)
• alternativne rute (uvek po asfaltu - način da se zaobiđu neasfaltirane deonice na glavnoj ruti)
• deturovi (preporučene vožnje za one koji imaju vremena i volje da se malo odmaknu od Dunava).

Putokazne table za ove kategorije razlikuju se po bojama info-polja (koje su opet usklađene sa bojama linija u štampanoj mapi) - slike desno.

Osobenost naših putokaza je i to da info-polja sadrže lepe misli vezane za biciklizam ili filozofiju putovanja, istraživanja, otkrivanja... Tako biciklisti svaki put kad priđu da provere pravac kretanja, dobijaju i mali "poklon" u vidu rečenica koje će ih inspirisati, razveseliti ili obodriti pred nastavak puta.


glavna ruta

Obeležena ruta u Srbiji, kategorije

          alternativna ruta

detur

Ali na mestima na kojima se glavna i alternativna ruta razdvajaju, u info-polju umesto takvih rečenica stoje korisna obaveštenja, koja će pomoći da se izabere najzgodnija varijanta.


Table na graničnim prelazima

Posebna vrsta tabli - namena im je da budu prva dobrodošlica biciklistima koji ulaze u našu zemlju na jednom od deset graničnih prelaza duž Dunava, kao i da ih informišu o osnovama putokaznog sistema u Srbiji. Zbog atraktivnosti i upadljivosti ove table su takođe postavljene i u Novom Sadu (na keju kod Petrovaradinskog mosta), u Beogradu (kod hotela Jugoslavija i u pristaništu ispod Kalemegdana, na mestu gde turisti izlaze iz rečnih kruzera), u Velikom Gradištu (pristanište), te na ulazu u Donji Milanovac.

Dimenzije tabli su 2m x 1,5m, i pošto ih na svakoj lokaciji ima po dve (jedna na na srpskom i jedna na engleskom jeziku), praktično su uočljivije nego table namenjene motornim vozilima.

Deo kroz Beograd je bio daleko najkomplikovaniji, najviše zbog dobijanja potrebnih dozvola i saglasnosti. Ali je zato postignut još jedan poseban uspeh: biciklističke oznake su se prvi put "probile" u sam centar grada. Pregovori sa Sekretarijatom za saobraćaj su bili naporni - iako je njihov stav od početka bio pozitivan, zbog razumljive brige za bezbednost biciklista nije im bilo lako da se odluče za ovakav u suštini nov pristup, na čemu im zahvaljujemo :)

Ruta kroz stari deo grada je zamišljena sa idejom da se putnici duž Dunava "prevare", i umesto da sa Brankovog mosta odu pravo na Pančevački most i napuste Beograd - da se u njemu zadrže, vide najzanimljivija mesta i osete atmosferu makar i na jednoj minimalnoj, blic-turi. Zato ruta vijuga ka ušću i SC 25. Maj, zatim pored Kalemegdana, pa trotoarom kroz Uzun-Mirkovu i preko Trga Republike (nažalost nismo dobili saglasnost za zamisao da se biciklisti kreću kroz Knez-Mihajlovu uz upozorenje na oba kraja te ulice da bicikle guraju uz sebe), pored Narodne skupštine i kroz Tašmajdanski park.

Ruta kroz stari deo grada
(brojevi u žutim poljima su brojevi raskrsnica)
DBR putokazi
ispred Skupštine

Neki delovi rute u centru su kako se vidi morali biti posledica kompromisa sa gradskim autoritetima, ali sada na Trgu Republike, ispred Doma omladine, Narodne skupštine... stoje table na kojima su logo bicikla i evropske zvezdice, a u Sekretarijatu kažu da sad kad je led probijen počinju da razmišljaju i o realizaciji nekih novih biciklističkih priča u dosad nedodirljivom srcu prestonice.


Dobrodošlica na granicama


Strani novinari na pristaništu
skele za Vukovar


Kej u Novom Sadu
- svečanost povodom završetka prve faze postavljanja putokaza, jun 2007. godine

Veseli na polju...

Folija na tablama je reflektujuća

Velike table
ispred hotela Jugoslavija

Na i Brankovom mostu i ispod
(ulaz i izlaz iz lifta za bicikliste)

Putokaz za detur na Adi Ciganliji

Komentari, primedbe, ispravke... izvolite.


Imao sam sreću i zadovoljstvo da kao saradnik GTZ-a za biciklizam učestvujem u projektu od početka, obavljajući terenska istraživanja i trasiranje Dunavske rute u Srbiji ali i u Bugarskoj, a potom radeći i na web-vodiču i putokaznom sistemu za našu zemlju. Ovde kod nas je zaista retka sreća kad zamisli koje se rode u nekom poduhvatu, i koje često mogu biti i prilično neobične, umesto sa sumnjom ili pesimizmom budu dočekane sa razumevanjem i prihvaćene sa entuzijazmom - na čemu se posebno zahvaljujem glavnom menadžeru projekta u Srbiji, Nebojši Matijaševiću.