GPS u praksi

Kako u vreme polaska na drugi "Put kojim se ređe ide" (2002. godine) od podrške za kartografiju u domaćim uslovima nije bilo velike koristi, za našeg vernog sapat... saputnika na putu do mora izabrao sam model Summit. No priča je vrlo slična i za ostale modele eTrex serije.

U to vreme je ovo bila vrlo skupa stvarčica (cena je bila oko 1100 DM) i skoro na prste su se mogli izbrojati oni je poseduju kod nas. Ali zahvaljujući ljubaznosti Infoteam-a, prvi put se jedan GPS uređaj našao na i volanu jednog bicikla.

• Kako izgleda?
• Rukovanje
  • sateliti i signali
  • mapa
  • kompas, režim navođenja, podaci o pređenom putu i brzini kretanja
  • nadmorska visina
  • waypoints
  • TrackLog-ovi
  • podešavanja
• Summit + računar
• Kako nas je (po)služio?

Kako izgleda?

Summit ima dimenzije prosečnog mobilnog telefona, osim što je nešto deblji. Može da stane u šaku, u džep, u konzervu za pivo, u sendvič - gde god imate običaj i naviku da držite GPS uređaje. Težina mu je oko 150g, sa baterijama. Struju dobija iz dve AA baterije od 1.5 V.

Kućište je izrađeno od plastike otporne na udare. Sva komandna dugmad su izvedena u formi gumenih membrana, da bi se obebedila izolacija od vode i vlage. Deo u kome se nalazi elektronika izolovan je od prostora za baterije i takođe je potpuno zaštićen od vode. Prostor za baterije se nalazi na poleđini i zatvara se robusnim poklopcem sa gumenom zaptivkom koja obećava da voda neće dopreti ni tu, ali ako se to i desi mogu da stradaju samo baterije. Zahvaljujući ovakvoj konstrukciji Summit zadovoljava IPX7 klasu vodootpornosti: na dubini od 1m može da provede 30 minuta.

Da Summit uvek bude zaista pri ruci pomogao je komplet za montažu na volan bicikla (dodatna oprema), zahvaljujući kome se uređaj stavlja i skida slično kao i svetiljke za bicikl tipa CatEye, Sigma i slične - a to znači brzo i jednostavno. Da bi se prilagodio za montažu na bicikl, potrebno je samo da se standardni pokopac prostora za baterije zameni poklopcem iz kompleta za bicikl. Na tom drugom poklopcu nalazi se klizna spojnica za razdvajanje i spajanje sa nosačem koji se montira na volan.

To je zgodno, a nije zgodna visoka cena kompleta - skoro 30 evra!

Sitnica koju sam veoma cenio bilo je mesto predviđeno za kačenje vrpce, tako da se uređaj može nositi oko vrata. Veoma korisno kada su ruke zauzete (npr. pridržavanjem za stene tokom kretanja po teškom terenu ili, u ekstremnim situacijama, proždiranjem hrane) ili kada ne želimo da ostavimo uređaj na biciklu dok u seoskoj prodavnici popunjavamo zalihe pre nastavka avanture. Veoma korisno i za rasejane, kao i za one koji ovu vrednu stvarčicu jednostavno žele uvek da imaju uz sebe i na oku.

Na zadnjoj strani Summit-a nalazi se još i interfejs za povezivanje sa računarom.

Rukovanje

Kod Summit-a postoji pet osnovnih strana za podešavanje, komandovanje i očitavanje podataka. Sa jedne na drugu stranu prelazi se pritiskom na odgovarajuće dugme na boku kućišta, a slično se biraju i opcije iz menija na pojedinim stranama.

Strana 1: Sateliti i signali

Na prvoj strani se prikazuju položaji i oznake svih trenutno dostupnih satelita, kao i jačina signala koji sa njih stižu. Dostupni sateliti su oni koje uređaj može da "vidi" na nebu, a za to je potrebno da između nema fizičkih prepreka kao što su litice, visoke zgrade i slično. Za određivanje pozicije potrebno je da signali stižu sa najmanje tri satelita, a za određivanje nadmorske visine minimalan broj je četiri. Ako se broj vidljivih satelita smanji ispod tri, uređaj kraće vreme može da drži poziciju zahvaljujući ugrađenom algoritmu za interpolaciju, a onda se pojavljuje obaveštenje "Weak signal" i sa navigacijom je gotovo dok se ne stigne na neku tačku sa boljim prijemom. Iz rečenog sledi i da u zatvorenom prostoru ova stvarčica ne fukcioniše, osim ako se ne nalazimo u nekoj prostoriji sa ogromnim prozorima iza kojih je nebo čisto, odnosno bez drugih građevina. U podzemlju ne treba ni razmišljati o prijemu (ako ste kriminalac, ne bacajte pare uzalud).

Kakva je onda upotrebljivost, koliko satelita će u proseku biti dostupno? Pre nego što sam počeo da koristim ovu spravicu imao sam utisak da to može biti priličan problem. U praksi se međutim pokazalo da je signal bio dobrog zdravlja praktično sve vreme našeg puta, uz samo par izuzetaka u drastičnim situacijama. Broj vidljivih satelita kretao se uvek od 4-6 (npr. u Beogradu) pa do desetak i više (na visokim i otvorenim prostorima). Rekord je bio na Pešterskoj visoravni, gde je cifra stigla do 12. Tako je u nedođijama sve lepo radilo, a mesto na kome je Summit-a redovno hvatala nesvestica bilo je nadomak doma, par desetina metara ispred ulaza u moju zgradu u Bloku 45 (uzani prostor između visokih zgrada).

Na kakvom terenu se pojavljuju problemi sa prijemom signala? To se uz malo iskustva može prilično uspešno predvideti ako se ima na umu da je u orbiti 24 satelita od kojih je na našoj hemisferi (dakle teorijski vidljivih) 12. U nekom vrlo uzanom i dubokom kanjonu iznad glave preostaje premalo neba da bi se mogli očekivati signali sa više od jednog do dva satelita. Ispod litica je prijem obično dovoljno dobar (preostaje ona suprotna polovina neba). Nepovoljno je kada se dva ili više satelita nađu u liniji u odnosu na mesto na kome stojimo - tada nema mnogo koristi od onih koji se nalaze pozadi.

Signali bez problema prolaze kroz granje (ali ne previše gusto ;), plastiku, staklo, itd. U gustoj šumi može biti problema, posebno ako je drveće vlažno, jer voda upija mikrotalase. Međutim oblaci i magla, iako utiču na jačinu signala, ne predstavljaju veći problem. (Po nekim izveštajima izuzetno nizak front oblaka iz koga uz to sipi sitna kiša, ume da bude "opasan"). Zaljubljena srca su za satelitske signale transparentna isto toliko koliko su za neke druge signale prave pravcate crne rupe – zahvaljujući ovoj srećnoj okolnosti i zaljubljeni mogu da se orijentišu uz pomoć GPS-a.

U situacijama kada je prijem loš često pomaže promena mesta (tipično za šumu), kao i to da se uređaj drži u horizontalnom položaju jer je tada antena najbolje usmerena. U vozilima je prijem dobar ako se uređaj drži uz prozor. Za vozače je koristan nosač za kačenje na komandnu tablu odmah ispod vetrobranskog stakla, gde signali neometano stižu (naravno, ako samo vozilo nije u nekoj od gore pomenutih, nepovoljnih pozicija, ili ako vetrobransko staklo nije metalizirano.)

Sve u svemu, tokom našeg puta se pokazalo da je upotrebljivost bila vrlo dobra, u najvećem broju situacija jačina i broj signala su bili dovoljni za korektan rad uređaja. No u skladu sa Marfijevim zakonom, onda kada nam je GPS bio najpotrebniji – tokom dvosatnog lutanja po Obodskoj pećini i pokušaja da nađemo izlaz na svetlo dana – nismo mogli da računamo na njega. Podzemlje, šta da se radi...

Strana 2: Mapa

Ovu jednostavnu mapu koja biva prikazana na displeju Summit-a ne treba mešati sa:

a) ranije pominjanom mapom sveta koja se dobija u dodatnom softverskom paketu i služi za prikaz ili sastavljanje maršruta na monitoru računara

b) mapom (sveta ili neke uže oblasti) koja se kod modela sa podrškom za kartografiju može učitati i prikazati i na displeju samog uređaja.

Na strani broj dva glavni "glumac" je figurica čoveka u pokretu. Figurica ste vi, a iza vas ostaje linija puta kojim ste prošli. Za vaš GPS ste centar Vaseljene i zato uvek "hodate" u mestu, skoro u centru displeja (ako treba da budemo precizni, ispod je jedna četvrtina, a iznad su tri četvrtine), dok se svi ostali objekti primiču ili se odmiču od vas. Na displeju se prikazuju i waypoints. Razmera mape može da se menja. Kada su potrebni najprecizniji detalji može da bude prikazano samo par stotina metara pređenog puta, i tada se jasno može videti i najmanja krivina ili promena pravca kretanja. (U ovoj razmeri ćete recimo videti gde ste skrenuli sa puta i otišli do izvora da pijete vodu.) Kada je potreban potpuniji pregled maršrute, veličina deonice prikazane na displeju može se postepeno povećavati sve do 80 kilometara.

Elektronika se stara da na ekranu bude uvek prikazan aktuelni deo puta, onoliko koliko može da stane na displej u skladu sa odabranom razmerom.

U osnovnom statusu uređaja podrazumeva se da figurica koja vas predstavlja ima apsolutni položaj u njegovom referentnom sistemu. To znači da ako se okrećete oko sebe držeći uređaj u ruci figurica miruje, a čitav "'svet" se okreće oko nje. Na ovaj način se ona na displeju uvek kreće napred, od donje ka gornjoj ivici. Apsolutni položaj je podešen po default-u i sva objašnjenja se odnose na njega. No moguće je postaviti i relativni sistem - prilikom okretanja uređaja strane sveta tada ostaju fiksirane a figurica se kreće u raznim pravcima tako da se može destiti da "idete" ka levoj ili desnoj ivici displeja, ili ka donjoj ivici.

Da li će na mapi biti još detalja od toga koliko ste se potrudili oko upisivanja (ili učitavanja) waypoint-a: ako ste pre polaska na pešačenje svoj šator upisali kao jednu od putnih tačaka, kada mu se prilikom povratka dovoljno primaknete videćete kako njegova oznaka polako ulazi na displej i primiče se figurici, tj. vama.

Strana 3: Kompas, režim navođenja, podaci o pređenom putu i brzini kretanja

Najveći deo ove strane zauzima kompas u vidu pokretnog prstena sa označenim stranama sveta. Razlika u odnosu na "pravi" kompas je u tome što je ovaj složen od tečnih kristala displeja, baš kao i sve ostalo što prikazuje Summit. I u tome što može da prikaže više podataka, i da vodi po terenu bolje nego klasični kompas.

Što se praktične upotrebe tiče, moguće je sve ono za šta uobičajeno koristimo kompas: određivanje strana sveta, određivanje azimuta i kretanje po njemu, orijentacija karata, pritiskanje papira da ih vetar ne odnese, češkanje iza uha, itd.

Režim navođenja je mod u kome uređaju dajemo zadatak da nas vodi ka nekom izabranom waypoint-u ili da nas vrati do nekog prethodnog (tu naravno spada i polazna tačka). Prilikom vraćanja do neke od prethodnih tačaka možemo da pustimo da nas Summit vodi tačno po putu kojim smo se dotle kretali, ili da krenemo nekim novim putem.

U režimu navođenja kompas se pretvara u pokazivač pravca ka cilju - u tu svrhu služi strelica (pointer) koja se pojavljuje unutar prstena kompasa. U polju za podatke koje se nalazi na vrhu displeja prikazuje se naziv ili oznaka ciljne tačke, udaljenost do nje, i procenjeno vreme potrebno da se stigne do nje. Ovo vreme se računa u skladu sa našom trenutnom prosečnom brzinom i zato će uvek biti odgovarajućeg reda veličine - bez obzira na to da li trasu jednom prolazimo automobilom a drugi put biciklom ili pešice.

Ako nas uređaj vodi do neke tačke po već snimljenoj putanji (bilo stoga što se vraćamo putem koji smo upravo prošli, bilo stoga što je učitan naš ili tuđi log sa snimljenom putanjom kojom treba da se krećemo) navođenje je maksimalno tačno - ako se nađemo na raskrsnici na kojoj treba skrenuti desno, pointer će se na tom mestu okrenuti u desnu stranu. Ali ako Summit zna samo koordinate željene tačke a ne i putanju do nje, vodiće nas tako što će davati rastojanje do te tačke u vazdušnoj liniji, dok će pointer neprestano pokazivati njen pravac. Naše je da se trudimo da taj pravac sledimo u skladu sa mogućnostima na terenu. Ako na ivici neke litice strelica kaže da treba da zakoračimo u prazno jer se na toj strani nalazi cilj, svakako ćemo sačekati da stignemo do neke stazice koja vodi naniže, pre nego što poslušamo savet.

Za određivanje azimuta i ostala nišanjenja služe dve crtice koje se nalaze iznad gornje i ispod donje ivice displeja (na samom kućištu). Postupak je neudobniji nego kod klasičnog kompasa jer displej tokom nišanjenja zauzima vrlo mali ugao u odnosu na oko, pa su i podaci na njemu manje vidljivi. Ono što nedostaje je ustvari staro dobro ogledalce koje vadi stvar i kod običnog kompasa. (Eto još jednog razloga da se poželi poklopac displeja – na njemu bi bilo i mesta za takvo ogledalce.)

Na strani sa kompasom se u dnu displeja nalazi još jedno polje sa brojčanim podacima, a šta će se u njemu prikazivati može se izabrati pritiskom na dugme na boku uređaja. Na raspolaganju su podaci o trenutnoj, prosečnoj i maksimalno dostignutoj brzini kretanja, o pređenoj kilometraži, dnevnoj kilometraži, vremenu vožnje (pešačenja, letenja... onoga što smo odabrali za savladavanje prostora) i o nadmorskoj visini. Što se brzina i kilometraža tiče, Summit na ovoj strani daje praktično sve podatke koje i uobičajeni ciklokompjuter, pa ga po tome možemo slobodno zamisliti kao jedan od modela ciklokompjutera sa bežičnim prenosom podataka od senzora na prednjoj viljušci bicikla do kutijice na volanu. Samo što je ovde u pitanju veoma... bežično sokoćalo: senzor nije na viljušci, nego 20.000km iznad glave :)

Još malo o kompasu: u Summit-u ustvari postoje dva kompasa, elektronski i satelitski. Elektronski funkcioniše u osnovi na sličnom principu kao i klasičan kompas - zahvaljujući ugrađenom senzoru registruje magnetno polje Zemlje - a onda elektronika obavlja ostalo. Ovaj kompas trenutno reaguje na promenu pozicije i korektno pokazuje strane sveta i kad se ne krećemo, ali i troši više struje. Satelitski kompas troši manje struje ali se njegova pokazivanja osvežavaju ređe, zavisno od brzine kretanja, jačine signala, oblika putanje, broja snimljenih tačaka... Osim toga, da bi uopšte uspostavio orijentaciju potrebno je da se krećemo - ako mirujemo ne može da se opasulji jer su potrebne koordinate bar dve različite tačke u prostoru da bi mogla da se obave potrebna izračunavanja. Summit uvek startuje u režimu elektronskog kompasa, a moguće je podestiti brzinu pri kojoj će preći na satelitski. I obratno – kad brzina padne ispod neke zadate, prelazi se na elektronski kompas.

Logika tog prelaska (ako uopšte poželite da se bavite time) može da se pojasni na primeru vožnje biciklom:

• pri malim brzinama kretanja, kada je vrlo moguće da je trenutna informacija o poziciji važna, zgodno je da je uključen elektronski kompas. Ako se na biciklu krećemo brzinom od 3-4 km na čas, moguće je da pokušavamo da se snađemo u nekoj šumi ili na nekoj raskrsnici, i elektronski kompas je verovatno potreban. (Naravno da ima mnogo situacija u kojima tako mala brzina kretanja nije posledica muvanja po šumi nego neke uzbrdičetine, ali je prva mogućnost ipak verovatnija.) Ako vozimo brzinom od desetak kilometara na sat, moguće je da se približavamo nekoj raskrsnici i da nam je opet potreban elektronski kompas.

• ako vozimo brzinom od 30km na sat, verovatno je da smo u nekom dobrom ritmu i da jednostavno prevaljujemo rastojanje, pa nam ne znači mnogo da se kompas osvežava u svakom trenutku. Zato je tada dovoljan satelitski kompas, koji će prištedeti baterije.

Ja sam tokom puta brzinu prelaza postavio nisko, na 3km, jer sam se orijentacijom, kad god je bila potrebna, bavio nakon što bih sišao sa bicikla. Tokom vožnje kompas mi nije bio naročito bitan, i satelitski je bio sasvim dovoljan.

Elektronski kompas je potrebno kalibrisati svaki put nakon promene baterija, dok kod satelitskog za tako nešto naravno nema potrebe. Postupak kalibracije je jednostavan i prilično zabavan: potrebno je da se uređaj postavi u horizontalan položaj i da se onda okrene dva puna kruga. Zabavni deo je u tome što ako to radimo kako treba na displeju će pisati "Just right", a ako smo prespori ili ispoljavamo previše entuzijazma, Summit će nas zamoliti da ubrzamo ili da usporimo. Baš kao i partnerka u plesnoj školi :) Još nešto: metalni delovi bicikla utiču na očitavanja elektronskog kompasa, i da bi se dobila maksimalna preciznost ritualni kalibracioni ples (RKP) ustvari treba odigrati skupa sa biciklom. Dakle ako hoćete maksimalno tačan elektronski kompas: GPS na volan, bicikl u ruke, i... Teško? Utešite se misleći na automobiliste. Šta, vi ste automobilista? Ok, uvek ima rešenja - uz odgovarajući bakšiš, nema te skele koja neće zaplesati na sredini reke.

Strana 4: Nadmorska visina

Iako podatak o trenutnoj nadmorskoj visini može biti prikazan i na strani sa kompasom, na ovoj se može videti mnogo više detalja. Glavni deo strane zauzima dijagram rastojanje-visina, koji praktično prikazuje topografski profil terena kojim se krećemo. Njegova razmera se može menjati da bi se postigao zadovoljavajući prikaz. (Pravi detalji se ipak mogu videti samo na računaru). U dnu strane su brojke koje prikazuju trenutnu visinu, dostignutu maksimalnu i minimalnu visinu, brzinu penjanja, brzinu spuštanja, prosečnu brzinu penjanja, prosečnu brzinu spuštanja, ukupan uspon i ukupan spust. Podataka je ustvari toliko da ako pokušate sve da ih pratite, bićete toliko zauzeti da se nećete popeti na brdo na koje ste krenuli :)

U vezi sa računanjem nadmorske visine pomoću signala sa satelita postoji jedna nezgoda: Zemlja nije idealna kugla već elipsoid, i to dovodi do greške u izračunatoj nadmorskoj visini. GPS meri elipsoidnu visinu, koja u odnosu na nadmorsku visinu može da varira i do ±20m. A to je znatno veća greška od one koju u regularnim uslovima pravi barometarski visinomer (Summit-ov barometarski visinomer ima tačnost od ±1m, pod uslovom da je tačno izbaždaren i da nije u toku promena vremenskih prilika).

Nepreciznost satelitskog visinomera je pomalo razočaravajuća jer deluje da smo i sa najsavremenijom tehonolgijom opet više upućeni na stari dobri barometarski visinomer i njegove stare (i manje dobre) greške usled promene vazdušnog pritiska sa promenom vremena, kao i na stalnu petljanciju sa njegovim baždarenjem. No u praksi stvari za bajkere i za planinare ne stoje nimalo loše, osim za one koji su najveći sitničari. U Garminu su se potrudili da izvuku maksimalno moguće: Summit poseduje mogućnost i satelitskog i barometarskog merenja visine. Barometarski visinomer je glavni visinomer (na poleđini kućišta je diskretna rupica senzora pritiska), a satelitski podaci se koriste za njegovo automatsko baždarenje. To funkcioniše ovako: ako imamo podatak o tačnoj visini tačke na kojoj se nalazimo (topografska karta, sačuvane sveske sa časova geografije u osnovnoj školi, u Crnoj Gori usmeno predanje, legende ili junačke pesme lokalnog stanovništva), možemo da kalibrišemo barometarski merač unoseći tu vrednost. Ako taj podatak nemamo, kalibracija će biti obavljena u skladu sa satelitskim merenjima – jer je to još uvek mnogo bolje nego visinomer koji je loše podešen ili koji više predskazuje nadolazeću oluju nego što pokazuje visinu na kojoj se nalazimo.

I kad smo već kod predskazivanja oluje: ako stojimo u mestu i posmatramo čudnovate oblake na horizontu zaneti razmišljanjem o tome da l' će pasti il' će nas zaobići, dovoljno je pogledati opciju "Pressure plot". To je mali dijagram koji prikazuje promenu pritiska do 12 sati unazad - ako kriva promene ide nizbrdo, kiša je skoro sigurna.

Podaci o nadmorskoj visini neprestano se osvežavaju i kada sam kasnije logove puta prebacio na računar, na dijagramima visina sam imao precizno ucrtane uzroke svih znojenja i svih zviždanja vetra oko glave koje smo doživeli.

Strana 5: Waypoints (putne tačke) i memorije

Na dnu pete strane prikazani su časovnik i indikator stanja baterija.

Sa pete strane se ulazi u podmenije za rad sa putnim tačkama i TrackLog-ovima, kao i u podmenije za podešavanje raznih parametara uređaja. Zadržaćemo se najpre na prvim dvema stavkama. U radnoj memoriji Summit-a ima mesta za ukupno 500 waypoint-a, odnosno karakterističnih putnih tačaka koje poželimo da upišemo. Kada se waypoints u sklopu loga puta pošalju na računar i tamo sačuvaju, u samom uređaju se mogu izbrisati čime se memorija oslobađa za unos novih waypoint-a. A ako se potom neki log puta sa računara vrati u uređaj - puf! - i svi u njemu postojeći waypoint-i će se takođe pojaviti tamo. (Naravno, ukoliko nismo premašili kapacitiet od 500 tačaka.)

Novi waypoint može da se unese na neki od sledećih načina:

• dok se nalazimo na određenoj tački, naložimo uređaju da je registruje kao waypoint. Ova mogućnost se koristi u najvećem broju slučajeva. Kada se u meniju na strani 5 izabere opcija "Mark", otvara se strana kao na slici desno. Na njenom dnu su prikazane geografske koordinate tačke na kojoj se nalazimo. Na zastavici je brojna oznaka waypoint-a koja se automatski dodeljuje - ako ovo nije dovoljno informativno, u posebnom meniju se može izabrati neki od simbola koji prikazuju razne objekte kao što su kuća (home – početna tačka puta), šator (kamp), centar (grada), automobil, itd. A ako ni ovo ne zadovoljava, možemo svakom waypoint-u dati poseban naziv (dužina je ograničena na maksimalno 6 karaktera).

• učitamo u uređaj neki prethodno snimljeni log puta

• ako se fizički ne nalazimo na mestu koje želimo da zabeležimo kao waypoint možemo, ukoliko su nam poznate, da ukucamo koordinate tog mesta (što obezbeđuje najveću tačnost) ili da potrebne veličine - azimut, rastojanje tačke od mesta na kome se trenutno nalazimo - izmerimo sa topografske karte, ili da ih u krajnjem slučaju procenimo (tada naravno treba imati u vidu da činimo manju ili veću grešku). Za GPS je tako unet waypoint ravnopravan sa ostalima. Ova metoda omogućava npr. ovo: ako se nalazimo na brdu sa koga imamo dobar pogled a čeka nas silazak u dolinu ispunjenu gustom šumom iz koje nećemo videti nikakve orijentire, pre silaska možemo na drugom kraju doline da uočimo tačku do koje želimo da stignemo, da unesemo njene parametre u uređaj, i potom ga pustimo nas vodi do nje.

Pošto svi waypoint-i idu u isti memorijski prostor, moguće je (i zgodno) da se tokom našeg skitanja na displeju pojave i waypoint-i koji nisu direktno vezani za putanju kojom se trenutno krećemo. Za tako nešto je dovoljno samo da se, u skladu sa odabranom razmerom mape na displeju, dovoljno približimo nekom od njih. Primera radi, ako smo tokom nekog prethodnog pešačenja ubeležili izvor kao jedan od waypoint-a pa se tokom novog pešačenja, po sasvim drugoj stazi, dovoljno približimo tom mestu - oznaka izvora će se pojaviti na displeju.

Definisani waypoint-i su na organizovani u vidu malog "adresara". Ako smo im davali određene nazive, ti nazivi su poređani po abecednom redu.

Šta se može sa waypoint-ima?

• mogu se pregledati podaci za svaki od njih (geografska širina i dužina, nadmorska visina)
• možemo tražiti od uređaja da nas vodi ka bilo kom od njih
• možemo ih kombinovati u neku novu maršrutu i tražiti od uređaja da nas vodi po njoj
• možemo ih brisati ili menjati podatke vezane za njih
• možemo proučavati njihovu konstelaciju u pokušaju da otkrijemo sopstvenu sudbinu (gde sam bio, gde ću ići...), što je tokom noćnih sedenja ispred šatora negde u planini mnogo zabavnije nego horoskop ili gledanje u šolju. Poziv "dođi da ti gledam u GPS" je svakako dobitna kombinacija, samo treba voditi računa o tome da osvetljenje displeja troši ubedljivo najviše struje.
  

Strana 5: TrackLog-ovi

Kao što je već pomenuto, Summit poseduje dve odvojene memorijske jedinice za logove i to su:

• radna memorija sa prostorom za maksimalno 3000 tačaka ActiveLog-a za koje se dok se krećemo automatski upisuju podaci kao što su koordinate položaja, podaci o brzinama, nadmorskim visinama, kurs, datum, vreme
• memorija za TrackLog-ove koja može da primi deset odvojenih TrackLog-ova, tj. deset snimljenih putanja po kojima smo se kretali

Nakon što ActiveLog prebacimo u prostor za čuvanje TrackLog-ova, radnu memoriju možemo da obrišemo i oslobodimo je za upis novih putanja. To svakako treba uraditi pre nego što brojka koja pokazuje procentualno zauzeće radne memorije stigne do 99% jer će posle toga, da bi se napravilo mesto za nove podatke, biti brisani najstariji upisani podaci tj. oni sa početka ActiveLog-a.

Prilikom prebacivanja ActiveLog-a u prostor za TrackLog-ove, dolazi do izvesne aproksimacije putanje. Broj trackpoint-a se smanjuje, pa su krivine "ćoškastije" prikazane kada se TrackLog kasnije prebaci u računar. Takođe izostaju i podaci o vremenu i datumu snimanja svakog trackpoint-a. To u najvećem broju slučajeva ne predstavlja poseban praktičan problem, ali ako su iz nekog razloga potrebne baš ovakve informacije ili je potreban najprecizniji mogući izgled putanje, ActiveLog je jedino mesto na kome se oni nalaze - zato ga ne treba dirati sve do prebacivanja na računar.

Strana 5: Podešavanja

Kalibracija kompasa ili visinomera, unos referentnih tačaka za korišćenje dodatnih karata, izbor brzine kretanja pri kojoj se sa elektronskog prelazi na satelitski kompas, period posle koga se svetlo na displeju sutomatski gasi... sve to i još mnogo više može se obaviti pod opcijom "Setup".

Svi Garmin uređaji podržavaju User Grid i User Datum podešavanja, što omogućava da se lako prebace u koordinatni sistem koji se koristi na vojnim topografskim kartama, tako da se kordinate očitane na uređaju poklapaju sa koordinatama na karti – i to podešavanje se može obaviti ovde.

Summit + računar

Kombinacija koja iz ovog uređaja isteruje maksimum. Uz uređaj je je bio priložen i CD sa programom "Garmin MapSource", koji služi za pregled i rad sa podacima snimljenim na terenu. Ovaj CD inače spada u dodatnu opremu i kupuje se odvojeno od uređaja, no srećom na Internetu postoji dosta besplatnog softvera koji može da komunicira sa Garmin uređajima. Još jedna stvar koja nikoga neće obradovati jeste i visoka cena kabla za vezu za računarom (kod modela koji podržavaju kartografiju on spada u osnovnu opremu). Sastavni deo gore pomenutog softvera je i mapa sveta na kojoj će se maršruta naše vožnje, pešačenja ili jedrenja pojaviti nakon što u računar prebacimo podatke iz uređaja: ako smo prošetali ili se odvezli od kuće do Ade Ciganlije, od čitavog velikog zemljinog šara na monitor nam može biti prostrt samo relevantni deo Beograda, i videćemo kako smo se kretali po njemu.

U MapSource-u se još mogu pregledati podaci o pojedinačnim tačkama snimljenih maršruta (koordinate položaja, podaci o brzinama, nadmorskim visinama, kursu, itd. ), pregledati i analizirati dijagrami nadmorskih visina, pregledati i izmeniti podaci vezani za waypoints. Može se takođe i definisati nova maršruta, tako što ćemo na mapi mišem označiti tačke koje želimo da prođemo – kada potom tu maršrutu prebacimo u memoriju "Summit"-a, on može da nas vodi po njoj potpuno isto kao i po nekoj prethodno na terenu snimljenoj maršruti.

Sastavni deo MapSource-a je Garmin-ova karta sveta, ali postoji nekoliko nezavisnih proizvođača softvera koji se trude da obezbede podršku za uređaje čak i van okvira zamišljenih od strane Garmin-a. Tako australijski softver OziExplorer (www.oziexplorer.com) omogućava da se skenira i potom u računar učita podloga po sopstvenom izboru (recimo naše vojne topografske karte). Posle usklađivanja referentnih tačaka snimljena maršruta će se na monitoru računara pojaviti na toj podlozi.

Kako nas je (po)služio?

Za početak, to što Summit može da prikaže iste podatke koje i uobičajeni ciklokompjuter, bilo je korisno više nego što sam pomišljao da će biti: već na samom početku puta se desilo da je moj stari CatEye ispustio dušu, pa sam se do mora za merenje i kilometraže i brzine potpuno oslonio na Garminovo čedo.

Radna memorija
Pokazalo se da se u nju mogu smestiti podaci za 50 do 60km vožnje. Ako ovo izgleda malo, treba imati u vidu da se, zbog teških terene i male brzine kretanja, često radilo o satima snimanja. Posle toga je trebalo ActiveLog prebaciti u prostor za čuvanje TrackLog-ova i izbrisati ga iz radne memorije kako bi se napravilo mesta za nove podatke.

S obzirom na to da u memoriji ima mesta za deset sačuvanih TrackLog-ova, to je u našem slučaju značilo mogućnost snimanja ukupno 550-660km puta – taman kilometraža koju smo imali u planu. Na ovo treba dodati još i zlatnu rezervu, 50-60km koji u vidu ActiveLog-a mogu biti sačuvani u samoj radnoj memoriji ako se ona ne obriše, te je tako bilo prilično izvesno da će ceo put moći da bude sačuvan u Summit-u do povratka kući i priključenja na računar. Ipak sam, u dogovoru sa ljudima iz Infoteam-a, iskoristio još jednu mogućnost: u Podgorici sam u kući prijatelja povezao uređaj na računar, prebacio u njega sve do tada snimljene podatke, i e-mailom ih poslao u Beograd. Fajl je imao samo par desetina kilobajta, ali je na put trebalo nositi kabl za vezu sa računarom i CD sa MapSource-om(bio je to valjda najčudniji komad prtljaga koji sam do sada nosio na turu biciklom :)

I pored toga sam odlučio da sve TrackLog-ove sačuvam i u uređaju. A kako bih bio siguran da će biti mesta za sve podatke, trudio sam se da radnu memoriju svaki put iskoristim do blizu maksimuma (99%) pre nego što njen sadržaj prebacim u prostor za čuvanje TrackLog-ova. (Jedan TrackLog je jedan TrackLog, bilo da je snimljen kada je radna memorija bila jedva načeta, bilo da je to učinjeno kada je bila maksimalno popunjena).

Baterije
Iako zbog činjenice da se hrani dvema malim AA baterijama Summit izgleda kao skroman potrošač, nije baš tako. Set alkalnih baterija je trajao najviše dva prosečna putna dana, a najčešće dan i po. Pod "prosečnim putnim danom" se podrazumeva da smo većinu vremena proveli u pokretu i da je uređaj bio korišćen shodno tome, ali i isključivan kad god nije bio potreban (na svakom iole dužem zastanku). Život baterija se može produžiti isključivanjem manje potrebnih stvari (npr. elektronskog kompasa) i korišćenjem opcije "Battery save mode" (no tada se smanjuje učestanost snimanja trackpoint-a, obrađuje se manje podataka i generalno se smanjuje preciznost), ali se time nisam bavio. Sa druge strane, vodio sam računa da po mraku što manje koristim osvetljenje displeja koje je jedan od najvećih potrošača energije. Rešenje za ekonomično napajanje: barem dva seta punjivih baterija i punjač. Pa još ako ima gde da se uključi...

A kad nestanu baterije? Svi podaci i podešavanja, uključujući i snimljene TrackLog-ove i podatke u radnoj memoriji ostaju netaknuti – u uređaju se koristi flash memorija koja svoj sadržaj čuva i bez napajanja električnom energijom. Prilikom promene baterija gubi se jedino kalibracija elektronskog kompasa pa ju je potrebno odraditi svaki put kada se ubace nove baterije.

Kako se druži sa biciklistima?
Summit sasvim lepo i sigurno čuči na volanu, gabariti su mu dovoljno mali da ne štrči mnogo i da bude solidno zaštićen prilikom eventualnog pada (pu, pu, pu). Verovatnoća da preživi pad drastično raste ako su na volanu montirani i rogovi. Cifre i ostale oznake na displeju su dovoljno velike da se lako mogu čitati tokom vožnje, osim cifara koje pokazuju zauzeće radne memorije. One su tako sitne da se "88" noću i na osvetljenom displeju prilično teško razlikuje od "99" dok bicikl skakuće po neravninama. To je još nezgodnije u kombinaciji sa nedostatkom zvučnog upozorenja da je radna memorija puna, o čemu će još biti reči.

Dugmad kojima se upravlja Summit-om a koja se nalaze bočno na njegovom kućištu, zbog zaštite od vode i vlage izvedena su u vidu malih ispupčenih membrana. Zato ih treba pritisnuti nešto jače nego što smo navikli na ciklokompjuterima. To nije neka velika smetnja, ali česta ponavljanja umeju da usade utisak o tome u neki ćošak glave. Za rukovanje sa sedišta bicikla dugmad postavljena sa strane su malo manje udobna nego što bi bila dugmad postavljena na gornjoj površini uređaja. Zato je za pešaka, odnosno kad se drži u šaci, Summit prava maza.

Bilo bi lepo da mapa na displeju može da se skroluje, tako da se recimo zadrži razmera pri kojoj se vide sitni detalji a da istovremeno može da se pogleda i deo maršrute koji je pri toj razmeri otišao van displeja. Ovako, ako se razmera poveća da bi mogao da se vidi nestali deo, detalji često nestanu ili se stapaju jedni sa drugima.

Ono što mi je zaista nedostajalo jeste zvučna signalizacija bitnih situacija tokom rada. Summit je ćutolog, ne daje ni glaska od sebe (kao ni ostali eTrex i Geko modeli), a trebalo bi da postoji barem jedno "bip" kada:

• je signal slab i navigacija više nije moguća
• se radna memorija napuni. Ovo je nekoliko puta bilo uzrok nerviranja: po Marfijevom zakonu se dešavalo da uredno proveravam stanje memorije sve dok zauzeće ne pređe 90%, a da onda zaboravim na to. Rezultat su izbrisani podaci na počecima nekih TrackLog-ova.
• su baterije na izdisaju. Tada se uređaj sam isključi, a ako je mrak i osvetljenje displeja je bilo isključeno (kao što je obično i slučaj) to se ne može primetiti sve dok se ponovo ne poželi da se pogledaju podaci. I po danu se desi da prođe dosta vremena dok pogled ponovo ne padne na displej. Pokazivač stanja baterija je zavučen na dno pete strane menija a uostalom kao i svaki pokazivač, služi tome da se na njega zaboravi taman kad treba.

Prijalo:

• kvalitet izrade, preciznost i pouzdanost u radu
• male dimenzije i kompaktnost
• obilje podataka
• gledati kako tokom uspona uređaj iscrtava serpentine koje savladavamo
• imati ovakvog saveznika noću na Pešterskoj visoravni
• tokom povratka sa (pešačkog) uspona na Rumiju gledati kako staza kojom smo se peli, a koja je za nas potom ostala sakrivena u kršu, ne ostaje tajna i za Summit: na displeju je bila jasno označena, i sve što je trebalo uraditi bilo je da se okrenemo tako da nas koraci vode ka njoj. U momentu kada je linija naše trenutne putanje na displeju presekla liniju te memorisane staze, pogledao sam naniže – i video da stojim na pravoj, jedva uočljivoj stazi. Šarmantno.
• tokom tog istog povratka, gledati kako se na displeju polako primiče mesto na kome smo, duboko u šipražju, sakrili bicikle pre polaska na uspon. I čitati kako Summit uredno ispisuje koliko nam je još minuta preostalo do tamo. Šarmantno, jašta :)
• po povratku kući nije bilo potrebno da se traže topografske karte i da se onda sa njih mukotrpno "skidaju" visine – računar je začas izbacio profile visina za čitavo putovanje.

Snimljeni logovi sasvim fino mogu da posluže kao svojevrstan dnevnik puta i da osveže sećanja na zanimljive momente. U logovima "Puta kojim se ređe ide" ostali su zabeleženi trenuci kada smo se zaustavljali da uživamo u nekom vidiku (poznaju se po šumi izukrštanih linija nastalih dok smo ushićeno šetkali unaokolo), mesta na kojima smo jeli, mesta na kojima smo silazili do izvora da uživamo u hladnoj planinskoj vodi, mesta na kojima smo se vozili u čamcu (pijane linije na vodi, nismo baš neki veslači :), mesta na kojima smo se izležavali.

A može se samo zamisliti zadovoljstvo dok se u miru doma svog razgledaju krivudave linije na mestu na kome se recimo bežalo od medveda: eto drage uspomene na događaj koji bismo u trenutku dešavanja svakako rasejano zaboravili da zabeležimo kamerom ili fotoaparatom...

nazad

Detalji...

---

• Sadržaj • Osnove • Šta je šta • Kartografija • Praksa • Detalji •