|
Delovi
teksta iz brošure ŽTP-a:
Šarganska osmica
Jedna od najlepših
železničkih trasa u svetu do 1974 godine prolazila je Mokrom Gorom,
dolinom razasutom na padinama tri srpske planinske lepotice -
Tare, Zlatibora i Šargana. Prugom uskog koloseka, koja je Beograd
povezivala sa Sarajevom i Dubrovnikom, krstario je popularni "ćira".
Pola veka ova pruga otvarala je Mokroj Gori vrata u svet, a parnjača
je povezivala selo sa svetom.
Gradnja pruge počela
je 1921. godine, da bi prvi voz krenuo četiri godine kasnije,
probijajući se kroz stenovite tesnace i visoke useke Šargana.
Visinsku
razliku od Mokre Gore do Šargana od 300 metara i udaljenost od
3,5 kilometara, projektanti i graditelji vešto su rešili na jedinstven
i jedino mogući način - neobičnom pružnom petljom iznad podnožja
Jatare u vidu broja osam - popularnom "Šarganskom osmicom". "Osmica"
je bila duga oko 13 ipo kilometara i na svojoj trasi imala 22
tunela, desetak mostova i vijadukata, koji su činili trećinu ukupne
dužine pruge. Stanica Jatare, na ovoj trasi, valjda je jedina
u svetu u kojoj četvrt veka niko nije kupio kartu niti sišao iz
voza, iako se on tu redovno zaustavljao. Putniku je gotovo bilo
nemoguće da odgonetne kojim je pravcem prošao, a kuda tek treba
da prođe voz "Osmicom".
Tri
decenije pre no što će "ćira" krenuti Šarganom, Mitar Tarabić,
poznati kremanski prorok, predvideo je da će "kroz Cigansko padalište
proći gvozdeni put sa gvozdenim, ognjenim kolima koja će uvjek
sama zastajati na mestu đe su sad evo ciganske čerge".
Poslednji
voz Šarganom prošao je 28. februara 1974. godine. Ali, umesto
da posle ukidanja ove pruge poput brojnih evropskih železnica,
koje su najatraktivnije trase pretvarale u turističke i veoma
profitabilne, i ovde to bude učinjeno, ishitrenim odlukama proglašavane
su nerentabilnim i, uglavnom, predavane opštinama bez nadoknade.
Atraktivne i lepe železničke trase sa autentičnim objektima i
istorijom, za kratko vreme bile su uništene i rasprodate.
Trebalo
je da prođe četvrt veka, pa da počne da se obistinjuje još jedno
proročanstvo nepismenog Mitra Tarabića, s kraja devetnaestog veka:
"Proći će podosta godina pa će se ljudi opet sjetiti gvozdenoga
puta te će ispotekare obnoviti ovaj put. Samo njim do Višegrada
neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave
serbez odmorišta i uživancije".
I dođe to vreme. Železnica Srbije je 1995. godine ponovo u svoje
vlasništvo vratila deo "ćirine" stanice u Užicu, kao i stanice
Mokra Gora i Kremna - početnu i krajnju - nekada čuvene "Šarganske
osmice".
Od
tada, punom parom radi se na oživljavanju i ponovnom aktiviranju
ove pruge kao turističke, kako bi se od zaborava otrgao deo istorije
srpske železnice, a putnicima priuštio nostalgični pisak parnjača
i dah romantike prošlih dana.
Uveliko
se adaptiraju železničke stanice na trasi "Šarganske osmice",
nabavljeno je već desetak kilometara uskokolosečnih šina, jedna
parnjača je stigla iz Požege a druga se očekuje iz Višegrada.
U stanici Užice postavljen je i mali železnički muzej "Šarganske
osmice". Meštani Mokre Gore, u poslednje dve godine, organizovali
su masovne, dobrovoljne radne akcije, kako bi očistili i uredili
trasu ove pruge.
Posle
prezentacije ovog projekta na Internetu, prve grupe inostranih
gostiju i ljubitelja železnice iz Austrije, Švajcarske, Engleske
i Danske posetile su ovaj kraj i trasu čuvene pruge. Svi su jedinstveni
u oceni da bi obnovljena "Osmica" bila prava svetska atrakcija
i najatraktivnija turistička, muzejska pružna trasa u Evropi,
u prilog čemu govore i tekstovi objavljeni u evropsklim i japanskim
časopisima.
Turisti,
ljubitelji parnih lokomotiva i prošlih vremena, koji vole uzanu
prugu, imaju jedinstvenu priliku da u neobičnom muzeju na otvorenom
prostoru, u Požegi, vide sačuvane lokomotive, vagone i ostale
prateće objekte i predmete koji su smešteni u jednoj tipskoj stanici
kakva je bila u Preljini, na pruzi Lajkovac-Čačak... To je, za
naše skromne mogućnosti, izvanredno uređen muzej pod vedrim nebom.
Zahvaljujući
vizionarskoj odluci nekolicine ljudi koji su radili u Jugoslovenskoj
železnici sedamdesetih godina, spaseno je posle ukidanja uzanih
pruga na teritoriji bivše Jugoslavije ono što je preostalo posle
izumiranja čitave jedne epohe železnice od 0.60m, 0.76m i 1 metra.
Ovaj dragulj srpskih, ali i evropskih železnica sa eksponatima,
takođe će se aktivirati na budućoj šarganskoj pruzi.
Ostaje
veliki posao oko prikupljanja šina, pragova, opreme i železničkih
eksponata koji nedostaju za kompletiranje šarganske lepotice.
Ponovo će oživeti umrla pruga i nestala romantična prošlost, opet
ćemo gledati dimove Šargana. Odbor za obnovu radi punom parom.
Režijski
odbor za obnovu Šarganske
Osmice |
